Ombudsman Republike Kosovo, od 2021. godine, kontinuirano preduzimao akcije u cilju razjašnjenja i informisanja u vezi sa radnjama Specijalizovanih komora Kosova (SKK) i uslovima pod kojima se pritvorenici drže u SKK-u. U ovom slučaju, Ombudsman je angažovao nezavisnu organizaciju „Komitet za ljudska prava advokatske komore Engleske i Velsa“ (BHRC) da sastavi preliminarni pregled SKK-a kao rezultat ozbiljne i kontinuirane zabrinutosti Ombudsmana u vezi sa poštovanjem osnovnih prava u okviru sudskih postupaka pred SKK-om. Prvobitne zabrinutosti su iznete u izveštaju Ombudsmana za 2021. godinu, a izneli su ih i sami optuženi, kao i tokom poseta koje je Ombudsman Republike Kosovo izvršio pritvorskim centrima u Hagu.

Dalje, tokom sastanka sa predsednicom suda, gospođom Ekaterinom Trendafilovom, u maju 2025. godine, razmatran je niz pitanja koja su takođe odražena u ovom izveštaju, ali za koja nije dobijen institucionalni odgovor ili pojašnjenje. Nakon ovog sastanka, obavljene su posete sudu i pritvorskim centrima, sastali su se tehnički predstavnici suda, tim odbrane i pritvorenici, a praćena su i dva sudska ročišta. Nakon što su identifikovane ozbiljne zabrinutosti, preduzeti su dalji koraci putem zvaničnih komunikacija upućenih predsedniku suda, Komitetu za sprečavanje torture i Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Prva dva su pružila dovoljne odgovore i pojašnjenja, dok je sud ostao nem.

U odsustvu pojašnjenja i odgovora u vezi sa iznetim zabrinutostima, angažovana je nezavisna, neutralna i profesionalna organizacija da sprovede preliminarnu procenu identifikovanih pitanja. Izbor organizacije je izvršen uzimajući u obzir kriterijume koji garantuju stručnost, nepristrasnost i integritet. Proces procene je sproveden u proceduralnoj koordinaciji, bez ikakvog mešanja u sadržaj, metodologiju ili analizu, do podnošenja konačnog izveštaja.

Ovaj izveštaj predstavlja „Preliminarni pregled“ i nije namenjen da pokrije širok spektar pitanja ljudskih prava kako se ona manifestuju u postupcima Specijalizovanih veća Kosova. Umesto toga, on odgovara na konkretna pitanja koja je Institucija ombudsmana Kosova identifikovala za preispitivanje, naime u vezi sa:

– privremenim puštanjem na slobodu i pritvorom

– nezavisnošću i nepristrasnošću suda

– prihvatljivošću i pouzdanošću dokaza

– jednakošću strana između odbrane i tužilaštva

– principom zakonitosti i

– institucionalnom odgovornošću SKK.

Izveštaj potvrđuje da su iznete zabrinutosti značajne i dovoljno ozbiljne da opravdaju dalji institucionalni pregled. Konkretno, izveštaj nalazi da je mandat SKK odstupio od prvobitne svrhe i duha kako je navedeno u Izveštaju Saveta Evrope („Mandat SKK se promenio“ – stav 26).

Što se tiče pitanja pritvora i ograničenja prava tokom pritvora, izveštaj ističe ozbiljne zabrinutosti u vezi sa dužinom pritvora, nedostatkom stvarnih mogućnosti za privremeno puštanje na slobodu i ograničenjima porodične i profesionalne komunikacije. Izveštaj nalazi da „puštanje na slobodu u Holandiji, gde se vodi krivični postupak, nije moguće“ (stav 53), stvarajući strukturnu prepreku koja otežava položaj optuženog. Štaviše, sistematski nadzor komunikacija izaziva zabrinutost u vezi sa članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer „sistematski nadzor u druge svrhe predstavlja mešanje u član 8“ (paragraf 57). Zaključno, izveštaj ocenjuje da ovaj okvir izaziva ozbiljne sumnje u pogledu usklađenosti sa članom 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političeskim pravima (paragraf 61).

U vezi sa nadležnošću, odgovornošću i institucionalnom transparentnošću, izveštaj izražava ozbiljnu zabrinutost zbog nedostatka efikasnih mehanizama demokratskog nadzora i institucionalne kontrole. Postoji normativni i proceduralni jaz u vezi sa odgovornošću DSK prema državama finansiranjem i međunarodnim partnerima, kao i nedostatak internih mehanizama koji obezbeđuju efikasnu transparentnost, uključujući i slučajeve navoda o kršenju osnovnih prava. Izveštaj naglašava da kombinacija širokih ovlašćenja i nedostatak proceduralnih sredstava za prigovor stvaraju „prazninu u regulatornom okviru“ (paragraf 100).

Što se tiče standarda kompetentnog, nezavisnog, nepristrasnog i zakonski uspostavljenog suda, izveštaj identifikuje značajne zabrinutosti u vezi sa načinom na koji se imenuju i sastavljaju sudska veća. U izveštaju se navodi da predsednik uživa „značajno diskreciono pravo u formiranju veća“ (paragraf 74), što može uticati na percepciju nepristrasnosti, posebno na nivou žalbe. Izveštaj dalje ističe zabrinutost u vezi sa međuinstitucionalnim konsultacijama predviđenim Pravilom 12 (paragrafi 76–77), kao i nedostatak sudija sa Kosova, dovodeći u pitanje nadležnost Ustavnog suda Kosova u vezi sa domaćim pravom i praksom („Isključivo međunarodni sastav dovodi u pitanje kompetentnost“ – stav 106).

Izveštaj se sa posebnom zabrinutošću bavi pitanjima vezanim za proceduralni integritet i percepciju nepristrasnosti, nakon učešća predsednika, specijalizovanog tužioca i administratora u diplomatskom brifingu vođenom bez znanja odbrane (stav 83). Izveštaj ističe da izjave koje se pripisuju tužiocu, uključujući predviđanja doživotnih zatvorskih kazni i protivljenje privremenom puštanju na slobodu, ostaju neosporene („Izjave […] ostaju neosporene“ – stav 101). Ove okolnosti, prema izveštaju, izazivaju ozbiljnu zabrinutost ne samo za pretpostavku nevinosti, već i za integritet procesa privremenog puštanja na slobodu (stav 102), kao i za nedostatak proceduralne transparentnosti (stav 103).

U vezi sa prihvatljivošću dokaza, posebno dokaza koje je pružila Srbija, izveštaj ističe značajnu pravnu nesigurnost. Pristup privremenog prihvatanja dokaza i odlaganja konačne procene do presude opisan je kao potencijalni izvor proceduralne nepravde i neizvesnosti za strane („Izvor značajne neizvesnosti i potencijalne nepravde“ – stav 115). Što se tiče dokaza koji potiču iz Srbije, izveštaj utvrđuje ozbiljan nedostatak transparentnosti, jer zahtevi odbrane za pristup i otkrivanje porekla materijala ostaju bez javne odluke („Samo odsustvo bilo kakve objavljene odluke predstavlja zabrinutost za transparentnost“ – stav 138).

U vezi sa principom jednakosti stranaka, izveštaj identifikuje preliminarne zabrinutosti koje utiču na efikasnost odbrane, uključujući ograničenja privilegovanih poseta, nedostatak dovoljnog vremena i prostora za pripremu, odloženo i delimično otkrivanje dokaza, paralelne krivične postupke i jednostrane promene sistema pravne pomoći. Izveštaj procenjuje da ovi elementi predstavljaju ozbiljne indikatore koji zahtevaju dalju analizu, iako se u ovoj fazi ne može definitivno zaključiti o konkretnim kršenjima („Oni ne mogu podržati nalaz o kršenju […] u ovoj fazi“ – stav 148).

U vezi sa principom zakonitosti, izveštaj izražava zabrinutost u vezi sa upotrebom normi i standarda izvedenih iz Rimskog statuta, usvojenih nakon perioda vremenske nadležnosti MKS-a. Izveštaj naglašava da oslanjanje na pravne izvore nakon relevantnog perioda „rizikuje da dovede do tumačenja međunarodnog običajnog prava koje je neskladno sa vremenom“ (stav 176). Iz tog razloga, izveštaj zaključuje da postoji realan rizik da normativni konstrukt krivičnih dela nije u potpunosti u skladu sa standardom zakonitosti („To stvara rizik […] nekompatibilnosti“ – paragraf 209).

Zaključno, izveštaj naglašava da ovaj dokument predstavlja preliminarnu procenu, a ne konačan nalaz, ali ističe niz ozbiljnih i dokumentovanih zabrinutosti koje se ne mogu ignorisati. Izveštaj podvlači da relevantni standard procene treba da budu Ustav Kosova i Evropska konvencija o ljudskim pravima, a ne potencijalno problematične prakse drugih međunarodnih tribunala. Iz tog razloga, Komitet za ljudska prava Engleske i Velsa (BHRC) preporučuje uspostavljanje održivog, nezavisnog i adekvatno finansiranog mehanizma za kontinuirano praćenje postupaka pred KosoSKKim tribunalom za ljudska prava, naglašavajući da institucionalni kredibilitet i legitimitet zahtevaju efikasan spoljni nadzor.

Komitet za ljudska prava Advokatske komore Engleske i Velsa (BHRC) je nezavisna pravna organizacija sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu i povezana je sa pravnom profesijom u Engleskoj i Velsu.

S obzirom na autoritet, profesionalni integritet i međunarodni kredibilitet Advokatskog komiteta za ljudska prava Engleske i Velsa, kao i na nezavisnu i dokumentovanu prirodu ove preliminarne procene, izveštaj nosi značajnu pravnu i institucionalnu težinu, jer identifikuje ozbiljne zabrinutosti koje direktno utiču na standarde osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na pravično suđenje prema članu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, pravo na slobodu i bezbednost, zaštitu slobode, poštovanje privatnog i porodičnog života i efikasnost sudske zaštite.

Iako izveštaj ne donosi definitivne zaključke o konkretnim kršenjima, nivo i priroda identifikovanih zabrinutosti stvaraju realan rizik od sistematskog kršenja ovih prava i zahtevaju hitan institucionalni tretman. Glavna poruka koja proizilazi iz izveštaja je potreba za hitnim jačanjem transparentnosti, odgovornosti i mehanizama nezavisnog nadzora, kako bi se sprečio rizik da proceduralni ili strukturni nedostaci potkopaju legitimitet sudskog postupka.

U tom kontekstu, Ombudsman treba da nastavi svoju posvećenost daljem ispitivanju pitanja koja, zbog svoje složenosti, trajanja i proceduralnog obima, nisu mogla biti u potpunosti rešena u ovoj preliminarnoj fazi, uključujući kontinuirano praćenje i dodatnu tematsku analizu.

Izveštaj na srpskom uskoro na www.oik-rks.org