Priština, 20. februar 2026. – Institucija ombudsmana organizovala je okrugli sto na temu „Naš uticaj na poštovanje prava zajednica“, organizovan u saradnji sa nevladinom organizacijom „ACDC“. Na ovom okruglom stolu učestvovali su predstavnici nevladinih organizacija, predstavnici međunarodnih organizacija i lokalnih institucija.

Ombudsman, g. Naim Ćelaj, rekao je da je svrha okruglog stola bila da se razgovara o stanju prava zajednica, koja su prava zagarantovana u Poglavlju III Ustava Republike Kosovo. Rekao je da je tokom prošle godine OIK primila 331 žalbu od pripadnika nevećinskih zajednica, dok je 207 njih došlo iz srpske zajednice.

Ombudsman je rekao da se primljene žalbe odnose na različite probleme kao što su prepreke u neadekvatnoj primeni Zakona o upotrebi jezika, nedovoljne mogućnosti zapošljavanja, izazovi u vezi sa obezbeđivanjem ličnih dokumenata i problemi u ostvarivanju prava na ekonomsku i socijalnu podršku.

Dodao je da se ostale žalbe odnose na pitanja regulisanja matičnog statusa, registracije prebivališta i podnošenja zahteva za izdavanje privremene lične karte. Drugi izazovi su predstavljeni u vezi sa imovinskim pravima koja i dalje predstavljaju složeno pitanje, posebno imajući u vidu dužinu sudskih postupaka u razumnom roku.

Tokom 2025. godine, Ombudsman je izdao izveštaj sa preporukama vlastima zemlje u vezi sa brojnim žalbama roditelja dece zbog obustave isplate dečjeg dodatka. Ombudsman je u ovom izveštaju utvrdio da je Ministarstvo finansija, rada i transfera postupilo suprotno principima zakonitosti, pravne sigurnosti i zabrane proizvoljnosti, jer je uvelo dodatne uslove i provere koji nisu bili jasno definisani ili nisu bili javno objavljeni, pa je stoga Ombudsman izdao preporuke za transparentnost postupka, donošenje pojedinačnih odluka i retroaktivnu isplatu obustavljenih sredstava.

Tokom 2025. godine utvrđeni su problemi u blagovremenom snabdevanju udžbenicima za učenike koji pohađaju nastavu na turskom i bosanskom jeziku, jer se ispostavilo da su udžbenici na ova dva jezika skuplji od udžbenika na albanskom. Nakon rešavanja žalbe, nadležni organi Ministarstva prosvete su pojasnili da su se dogovorili o smanjenju cene, a izdavačke kuće su izjavile da su udžbenici dostupni.

Ombudsman je objavio izveštaj po službenoj dužnosti u vezi sa nepoštovanjem jezičkih prava od strane komercijalnih banaka na Kosovu. Izveštaj ističe nedostatak dokumentacije i usluga na srpskom jeziku, kao i nedostatak osoblja koje govori ovaj jezik, što stvara prepreke za klijente koji govore srpski i izlaže ih nejednakom tretmanu. Ombudsman je ocenio da ove prakse predstavljaju diskriminaciju, jer su banke, kao pružaoci usluga od javnog interesa, obavezne da poštuju jezičku ravnopravnost. Zaključno, preporučeno je da Centralna banka Kosova uspostavi i prati jasne smernice za pružanje bankarskih usluga na oba službena jezika, podjednako za sve građane.

Ombudsman je izdao Izveštaj sa preporukama u vezi sa kršenjem principa dobre administracije prilikom objavljivanja konkursa za radna mesta i neispunjavanjem kvote za zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica od strane javnih institucija.

Ombudsman je takođe primio žalbe od romske, aškalijske i egipćanske zajednice, uključujući izazove u vezi sa imovinskom zaštitom u vezi sa građevinskim dozvolama, sertifikacijom imovine, priznavanjem službene upotrebe romskog jezika u opštinama, žalbe u vezi sa navodnim kršenjem prava na radu i žalbe u vezi sa nedostojanstvenim medicinskim tretmanom.

Šefica Kancelarije Saveta Evrope na Kosovu, gospođa Meri En Henesi, izjavila je da Kosovo ima solidan pravni okvir za zaštitu manjina. Ona je rekla da je povećanje poverenja manjina omogućeno aktivnostima i delovanjem Ombudsmana. Dodala je da pripadnici romske, aškalske i egipćanske zajednice i dalje doživljavaju antiromski stav, dok prava na njihovom maternjem jeziku treba poboljšati.

Žerom Bujžu, šef Kancelarije za ljudska prava UNMIK-a i predstavnik Visokog komesara za ljudska prava, rekao je da je rad civilnog društva ključan za zaštitu ljudskih prava i zajednica. Trenutno se prati situacija sa ljudskim pravima i nevećinskim zajednicama, koje su u nekim slučajevima nesrazmerno pogođene, uključujući slobodu kretanja i pravo na rad.

Ministar za povratak i zajednice, g. Nenad Rašić, pozdravio je okrugli sto i pohvalio rad Ombudsmana u identifikovanju problema u društvu i pokretanju rada vlade i institucija. Naglasio je institucionalnu posvećenost rešavanju izazova, predlaganju izmena Zakona o pravima zajednica i većoj zastupljenosti manjina u administraciji.

S druge strane, predstavnici nevladinih organizacija pokrenuli su nekoliko pitanja, kao što su nesprovođenje preporuka i potreba za odgovornošću kreatora politike, posebno za jezička prava. Kritikovan je i mehanizam za proveru etničke pripadnosti prilikom zapošljavanja.

Predstavnik turske zajednice naglasio je probleme sa priznavanjem diploma i ispita za studente koji se vraćaju iz Turske. Razmatrana je i zabrinutost zbog nelegalne gradnje i zagađenja životne sredine u Gračanici, kao i problemi žena iz srpske zajednice sa civilnom dokumentacijom.

Zaključci ovog okruglog stola uključuju:

 Postoji solidan zakonski okvir, ali još uvek treba raditi na praktičnoj primeni prava zajednica, posebno na institucionalnom i lokalnom nivou.

 Jezička prava i dalje predstavljaju veliki izazov, zbog nedostatka prevodilaca, institucionalnih kapaciteta i nepotpune primene zakona o upotrebi jezika.

 Utvrđen je porast žalbi nevećinskih zajednica, što je povezano kako sa povećanjem poverenja u OIK, tako i sa sistematskim propustima javnih vlasti u ostvarivanju prava.

 Zapošljavanje i zastupljenost zajednica ostaju problematični, uključujući nesprovođenje kvote od 10% i nedostatak tačnih podataka o zapošljavanju romske, aškalijske i egipćanske zajednice.

 Sprovođenje preporuka OIK i nevladinih organizacija je na niskom nivou, dok je nedostatak parlamentarne rasprave o godišnjim izveštajima OIK negativno uticao na institucionalnu odgovornost.

 Potrebno je promeniti institucionalni pristup preporukama OIK, kroz ozbiljniji tretman, blagovremenu reviziju i preduzimanje konkretnih akcija za njihovu primenu.

 Saradnja između institucija, civilnog društva i međunarodnih organizacija smatra se neophodnom za pronalaženje inkluzivnih rešenja, jačanje dijaloga i unapređenje zaštite prava zajednica.