Priština, 13. maj 2025. – Ombudsman, g. Naim Ćelaj, primio je na sastanku, na njen zahtev, predsednicu Specijalizovanih veća Kosova, gđu Ekaterinu Trendafilovu.

Ombudsman je pokrenuo niz pitanja u vezi sa radom Specijalizovanih veća, takođe na osnovu zabrinutosti koje su iznele stranke.

Ombudsman je prvobitno istakao svoju zabrinutost u vezi sa tim da li se garantuje pravedno i nepristrasno suđenje u skladu sa standardima Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa pravima optuženog u postupku, koja su takođe definisana Ustavom Republike Kosovo.

U tom smislu, Ombudsman je govorio o ravnopravnosti stranaka u odnosu na dokaze i način na koji su ti dokazi pribavljeni, a posebno se osvrćući na dokaze koje je pružila Republika Srbija, s obzirom na to da je Srbija država koja ima neprijateljske stavove prema Oslobodilačkoj vojsci Kosova, čiji su deo optuženi. Dodao je da, s obzirom na način, put i postupke kojima su isti dokazi pribavljeni, treba uzeti u obzir koliko su verodostojni i koliko mogu biti ugroženi kada se iznesu na sudu, i koliko je odbrani dozvoljeno da ospori ove dokaze dobijanjem informacija od stranaka koje su ih dostavile.

Iz zabrinutosti koje je Ombudsman primio, zabrinjavajuće je kako sud funkcioniše objedinjavanjem svih nivoa suda u jedinstvenu strukturu, što ostavlja prostor za sumnju u nezavisnost sudova nivoa koji deluju u okviru ovog suda, a to nije u duhu međunarodnih standarda koji garantuju pravično suđenje u odnosu na obim postupka i koji su zatim povezani sa pravom na delotvoran pravni lek.

On je naglasio da je zabrinjavajuće i kada se Ustavna komora nalazi unutar ove strukture, što dovodi u pitanje podelu vlasti, s obzirom na to da Ustavna komora ne vrši funkciju redovnih sudova, već ima karakter procene ustavnosti, odluka i drugih akata i kontrole poštovanja ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima koji su deo zakonodavstva Republike Kosovo.

Štaviše, ono što čini stvar još zabrinjavajućom jeste činjenica da je Ombudsman deo ove strukture, što je u suprotnosti sa Pariskim principima koji predviđaju da Ombudsman treba da bude nezavisna institucija, osnovana zakonom ili Ustavom, izabran na transparentan način i da svoj mandat vrši nezavisno i bez uticaja bilo koje vlasti, a čini se da Ombudsman u Specijalizovanim komorama ne ispunjava ove standarde.

Na ovom sastanku je takođe izneta zabrinutost zbog presretanja razgovora i poseta u pritvoru, jer smatramo da, uprkos činjenici da mogu biti dozvoljeni zakonom, oni krše princip privatnosti, porodičnog života i narušavaju efikasnu zaštitu ako se ova presretanja dešavaju i u vezi sa odbrambenim timom optuženog.

Ombudsman smatra da je trajanje pritvora samo po sebi problem. Ovo trajanje i neuspeh da se mere zamene drugim alternativnim merama izgleda ukazuju na to da Sud ne veruje kosovskim institucijama da mogu garantovati poštovanje tih mera i garantovati redovan i nesmetan proces.

Ombudsman je takođe istakao pitanje nadoknade štete za žrtve koja nije na istom nivou za oštećene strane u slučajevima koji se vode u Republici Kosovo, jer svi treba da budu tretirani jednako.

Ombudsman je na kraju ponovio činjenicu da uprkos ograničenjima svog mandata u vezi sa Specijalizovanim većima, on ipak ima ulogu u vezi sa celokupnim funkcionisanjem pravosudnog sistema, čiji deo nadležnosti čine i ovi sudovi. U ovim okolnostima, kada su iznete zabrinutosti legitimne, on prirodno ima odgovornost, ustavnu i zakonsku, i reaguje na sva ova pitanja.

Ombudsman je naglasio važnost razjašnjavanja javnosti svih pokrenutih pitanja, smatrajući da je to u interesu pravde i samog suda.

Zaključno, Ombudsman je ponovio potrebu za većom javnom transparentnošću, za jasnim objašnjenjem pokrenutih pitanja i za zajedničkom posvećenošću održavanju ravnoteže između pravde i osnovnih ljudskih prava.

Institucija Ombudsmana ostaje posvećena podizanju svog glasa institucionalno i nezavisno kad god se pojave pitanja koja se tiču građana i javnosti i odnose se na standarde osnovnih prava.