Poštovani predsedniće Skupštine Republika Kosova, g. Konjufca,

Poštovani poslanici,

U skladu sa članom 135. Ustava i članom 29. Zakona o Ombudsmanu, danas pred Vama predstavljam na raspravu i ocenu Godišnji izveštaj Ombudsmana o stanju ljudskih prava za 2022. godinu.

1. Rad ombudsmana u brojkama

U 2022. godini primili smo i obradili 1595 žalbi, u kojima je 2799 osoba uključeno kao podnosioci žalbi.

Od ovog broja, 1441 podnosilaca žalbi su Albanci, 77 Srbi, 29 Bošnjaci, 13 Aškalije, 11 Turci, 10 Roma, 2 Egipćani, 2 Goranci i 10 ostalih.

Organi javne vlasti protiv kojih je upućeno najviše žalbi su: 481 žalba protiv ministarstava; 475 žalbi protiv sudova i 257 žalbi protiv opština.

Najveći broj žalbi su tvrdili da je došlo do povrede prava na pravna sredstva (498 žalbi); slede navodi o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje (472 žalbe); zatim za zdravstvenu i socijalnu zaštitu (310 žalbi); za pravo na rad i obavljanje profesije (279 žalbi) i za zaštitu imovine (166 žalbi).

Pored žalbi, pokrenuli smo i 42 slučaja za istragu po službenoj dužnosti.

Tokom 2022. godine adresirali smo 646 preporuka.

Nivo primene preporuka, iako je došlo do povećanja u odnosu na prethodnu godinu, ostao je na nezadovoljavajućem nivou. Na opštem nivou, tokom godine realizovano je 23% preporuka, delimično realizovano 4%, 70% čeka implementaciju i 3% nije implementirano.

Stanje ljudskih prava na Kosovu sažeto je u nekoliko zaključaka

Iz istraga žalbi, istraga slučajeva po službenoj dužnosti, mogu zaključiti da:

1. Konstatovana je nemogućnost pravosudnog sistema da okonča predmete u razumnom vremenskom roku. Dužine postupka, osim što su narušile pravo na pravično suđenje, onemogućile su i primenu mnogih drugih prava koja su zagarantovana Ustavom. Takođe, još uvek nije postojao mehanizam za ostvarivanje naknade za građane, zbog povrede presude u razumnom roku.
2. Tokom 2022. godine iz sprovedenih istraga utvrđene su povrede ljudskog dostojanstva. Ova povreda se posebno manifestovala u odnosu na ugrožene grupe, stara lica bez porodičnog staranja i osobe sa ograničenim sposobnostima.
3. Nedostatak usklađenog i sveobuhvatnog zakona o tretiranju prava ograničenih sposobnosti, nesprovođenje Zakona o profesionalnom osposobljavanju, prekvalifikovanju i zapošljavanju osoba sa ograničenim sposobnostima, i dalje je zabrinjavajuće, slučajevi nasilja, ograničen pristup zapošljavanju, ograničen pristup infrastrukturi, nedovoljna podrška osobama sa autizmom i osobama sa kasnim mentalnim razvojem.
4. Čak iu 2022. godini uočeno je da je prijavljivanje slučajeva diskriminacije ostalo na niskom nivou, većina žalbi na diskriminaciju, koje se podnose Ombudsmanu, nije rezultirala diskriminacijom, dok pravi slučajevi diskriminacije nastavljaju da se ne prijavljuju i ne iniciraju, bilo zbog nepoznavanja pojma diskriminacije, bilo iz straha od viktimizacije, ali i iz nepoverenja građana u nadležne mehanizme.
5. Takođe, postizanje rodne ravnopravnosti je i dalje nastavila da predstavlja izazov. Žene su se i dalje suočavale sa značajnim problemima u oblasti zapošljavanja i nasleđivanja. Nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje i dalje je zabrinjavajuće. Veličina ove pojave najbolje je pokazala koliko je hitna bila potreba za opštom mobilizacijom za prevenciju i zaštitu od nasilja. Nažalost, u velikom broju slučajeva utvrđeno je da je ovo nasilje nastalo kao posledica neispunjavanja pozitivnih obaveza države, zbog nedovoljnih institucionalnih mera za prevenciju i zaštitu.
6. Ni u toku te godine nismo primili žalbe od uhapšenih lica, koji su bili u pritvoru u vreme poseta Ombudsmana. Svi maloletni pritvorenici, koji su intervjuisani, potvrdili su da se prema njima postupalo na korektan i profesionalan način od strane pripadnika Policije Kosova. Ipak:

• Tretiranje osoba sa problemima mentalnog zdravlja i dalje je zabrinjavajući, zbog nedostatka kapaciteta u institucijama za mentalno zdravlje, kao i njihovo zadržavanje u korektivnim institucijama;
• Takođe i dalje ostaje izazov i tretman starijih osoba, osoba s kroničnim zdravstvenim problemima i onih s posebnim potrebama i problemima zavisnosti;
• neki od korektivnih centara, kao što su onaj u Prizrenu i onaj u Peći, nisu ispunjavali neophodne uslove za rad ili za dostojanstven tretman lica lišenih slobode.

7. Utvrdili smo da nedostatak materijala za štampanje i opremanje građana pasošima i postavljanje barikada na severu Republike Kosovo predstavljaju prepreke za slobodu kretanja.

• Zaštita imovine dovedena je u pitanje neefikasnošću pravosuđa, zbog neefikasnog rešavanja ovih predmeta.
• Takođe smo konstatovali da je iu 2022. godini ostvarivanje radnih prava i obavljanje profesije iu javnom iu privatnom sektoru i dalje predstavljalo izazov. To je kao posledica kršenja procedure zapošljavanja, prestanka radnog odnosa u suprotnosti sa zakonom, nenadoknade za prekovremeni rad, nekorišćenja prava na godišnji odmor, neostvarivanja prava na platu, rada bez ugovora, diskriminacija po osnovu starosne dobi itd. Nedostatak sigurnosti na radnom mestu i dalje je bilo veoma uznemiravajuće.
• Zdravstvena zaštita dovedena je u pitanje nedostatkom redovnog snabdevanja esencijalnim lekovima i medicinskim proizvodima i opremom kao i potrošnim materijalom, dugim čekanjem pacijenata na određene vrste intervencija, neprimenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i neispravnim funkcionisanjem palijativnog zbrinjavanja, bile su neke od zabrinutosti u ovom sektoru.
• Ombudsman se u decembru 2022. godine obratio Izveštajem o pravima u seksualnom i reproduktivnom zdravlju. U ovom izveštaju je utvrđeno da ženama i devojkama i dalje nedostaju informaciju i edukacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i njihovim pravima. Zaključeno je takođe da je došlo do narušavanja privatnosti i poverljivosti, nedostojnog tretmana, nedostatka vremena namenjeno za pacijente, kašnjenja u pružanju potrebnih usluga, kašnjenja u pravovremenoj dijagnostici i lečenju i povremenog izostanka terapije za lečenje maligne bolesti reproduktivnog sistema. Takođe, utvrđeno je da je zdravstveni sistem imao nedostatak nadzora i kontrole usluga i njihovog kvaliteta, anomalije u radu i nedostatak koordinacije i planiranja.
• Slučajevi napada na novinare i dalje su bili zabrinjavajuće pitanje i tokom te godine. Ombudsman je sa zabrinutošću pratio pitanja bezbednosti novinara, snimatelja, fotoreportera i medijskih kuća u obavljanju njihove delatnosti. Ombudsman je pozvao da napadi, pretnje i pritisci na novinare dobijaju brzu reakciju nadležnih organa, da im garantuju sigurnost i zaštitu, kako bi mogli slobodno da obavljaju njihovu profesiju.
• U izveštaju je naglašeno da je Kosovo obeležilo značajne korake ka ostvarivanju prava deteta, usvajanjem Zakona o zaštiti deteta. Međutim, nakon usvajanja ovog zakona nisu usledili konkretni koraci za uspešnu implementaciju, kao rezultat neusvajanja podzakonskih akata. Takođe je utvrđeno da je bilo napretka u obrazovanju, ali taj napredak nije bio jednak u različitim sektorima u pogledu učešća, uključivanja i razvoja dece, prema njihovim potrebama i sposobnostima.
• Što se tiče prava na bezbednu i zdravu životnu sredinu, u izveštaju je pozitivno ocenjena činjenica da je 2022. godine usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja. Uprkos tome, kvalitet vazduha je i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje. S druge strane, i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje nedostatak konkretnih radnji koje bi zaustavile kontinuiranu degradaciju reka u trodimenzionalnom aspektu: voda, korita i obale reka.
• Zajednice su se i 2022. godine suočile sa poteškoćama u ostvarivanju prava u praksi, nailazeći na značajne izazove. Ovo se zasniva na velikom broju žalbi koje smo dobili od pripadnika nevećinskih zajednica. Zabrinutost Ombudsmana ostaje i dalje neinformisanost nevećinskih zajednica: Roma, Aškalija, Egipćana, u vezi sa zaštitom od diskriminacije i njihovim uključivanjem u obrazovanje.
• Uprkos raznim naporima u vezi sa tranzicionom pravdom, nedostajala je sveobuhvatna strategija. Različite inicijative nisu uvek bile međusobno usklađene i to je uticalo na neuspeh u postizanju željenih rezultata.

Iz opšte ocene ljudskih prava i sloboda za tu godinu mogu reći da, uprkos poboljšanjima, napredak nije bio u dovoljnoj meri u skladu sa zahtevima, niti standardima za poštovanje ljudskih prava.

S obzirom na to da je ovaj izveštaj za 2022. godinu, skrećem vam pažnju da ubuduće razmotrite zahtev da se izveštaj Ombudsmana stavi na razmatranje u Skupštinu u odgovarajućem trenutku, uzimajući u obzir potrebu aktuelnosti kao i važnost i težinu koju standardi za poštovanje ljudskih prava imaju za našu zemlju.

Takođe nastavljam da ostajem pri svom zahtevu da se izveštaj Ombudsmana proceni i podstakne parlamentarnu raspravu i diskusiju, da se izvedu rezolucije i stavovi u vezi sa utvrđenim nalazima od strane Ombudsmana o utvršenim povredama ljudskih prava i sloboda i da ne bude predmet glasanja. Standardi koje danas zahteva svaka država je da izveštaj Ombudsmana ne treba da podleže proceduri glasanja. Glasanje je u suprotnosti sa principima Pariza i Venecijanske komisije, kao dva instrumenta koja su usvojile najvažnije međunarodne organizacije za ljudska prava – UN i Savet Evrope.