Priština, 6 Juni 2023 – Ombudsman kroz ovaj izveštaj je procenio iz ugla ljudskih prava koliko su institucije Republike Kosovo bile na nivou ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz Ustava, iz važećih zakona i iz međunarodnih instrumenata što se tiče zločina počinjenih tokom rata na Kosovu i obezbeđivanje pravde za žrtve ovih zločina.

Izveštaj opisuje podatke objavljene od vladinih i nevladinih organizacija i agencija u vezi sa posledicama ratnih zločina počinjenih na Kosovu.

Prema ovim podacima, tokom rata na Kosovu ubijeno je ili nestalo 13.535 ljudi, od čega 10.000 civila, 1.133 dece je ubijeno ili nestalo. U međuvremenu, pretpostavlja se da ima oko 20.000 žrtava seksualnog nasilja. Izveštaj se bavi i slučajevima držanja civila kao talaca u raznim logorima i prisilnim radom, raseljavanjem najmanje 810 hiljada građana Kosova koji su kao ratne izbeglice bili prinuđeni da napuste zemlju kao i velike materijalne štete, uključujući: pljačke, oštećenja ili potpunog uništavanja stambenih objekata, gde se broji oko 120 hiljada porušenih kuća.

Izveštaj ima za cilj da identifikuje sve inicijative, bilo institucionalne ili od civilnog društva, u oblasti tranzicione pravde i da analizira sprovođenje ovih inicijativa i na osnovu analize da vrši procenu ukoliko su državne institucije učinile dovoljno da ispune svoju obavezu u ostvarivanju ljudskih prava za njihova masovna kršenja tokom rata na Kosovu.

Izveštaj ima za cilj da daje preporuke za nove politike i inicijative kao i preporuke za poboljšanje funkcionisanja postojećih inicijativa u oblasti tranzicione pravde koje bi uticale na veće ostvarivanje prava žrtava na pravdu i reparaciju kao i na ostvarivanje prava na saznanje i garantovanje neponavlјanja.

Ovim izveštajem Ombudsman tvrdi da institucije nisu ispunile svoje obaveze prema žrtvama u obezbeđivanju pravde za ratne zločine protiv čovečnosti, sa dimenzijama genocida, koji su počinjeni tokom rata na Kosovu. Takođe, Ombudsman tvrdi da država nije ispunila svoje obaveze prema žrtvama kada je u pitanju prikupljanje i dokumentovanje činjenica o ratnim zločinima. Prema tome, nije ispunjeno pravo da se zna o svojim građanima, žrtvama rata na Kosovu. S druge strane, procenjuje se da Kosovo u velikoj meri je ispunilo svoje obaveze u obezbeđivanju materijalne reparacije žrtvama i preduzimanju institucionalnih reformi, kako bi se garantovalo neponavlјanje. Takođe su preduzete pravne i institucionalne inicijative za sprovođenje mehanizama tranzicione pravde. Međutim, ove inicijative, koje kao takve nisu uvek bile u saglasnosti i koordinaciji jedna sa drugom, nisu dale željene rezultate. Do sada nije izrađena nacionalna strategija za tranzicionu pravdu koja bi usaglasila sve zakonske i institucionalne inicijative, a kojom bi se ostvarilo pravo žrtava na pravdu i reparacije kao i pravo društva da zna o prošlosti. Na osnovu nalaza ovog izveštaja, Ombudsman je preporučio nadležnim organima da se angažuju u:

• izradu Nacionalne strategije za tranzicionu pravdu;
• osnivanju sveobuhvatne komisije za postizanje mira i istine;
• povećanju kapaciteta Agencije za upravljanje spomen-kompleksima;
• sprovođenju Strategije za ratne zločine;
• preduzimanju mera da nova institucija za zločine počinjene tokom rata ostane nezavisna institucija i bez političkih uticaja;
• osnivanju muzeja rata, koji bi se usredsredio na civilne žrtve rata;
• zakonskom regulisanju pitanja podizanja memorijala, obeležavanja i uređenja javnih i privatnih prostora na kojima su se desila teška kršenja ljudskih prava i ratni zločini;
• institucionalizaciji memorijala stvorenih od civilnog društva ili pojedinaca, nakon što se proceni da ispunjavaju uslove, a isti postanu deo muzeja ili galerija;
• izradi specijalizovanih programa za edukaciju javnih službenika koji pružaju usluge žrtvama i njihovim porodicama, o međunarodnim mehanizmima i standardima ljudskih prava kao i specijalizovanih programa o sprečavanju diskriminacije;
• preduzimanju konkretnih radnji na rasvetljavanju identiteta oko 300 posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici Instituta za sudsku medicinu;
• organizovanju redovnih obuka za tužioce Odeljenja za ratne zločine Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, za stručne saradnike ali i za pripadnike Policije Kosova koji istražuju ratne zločine;
• iniciranju stvaranja centralne baze podataka, gde bi se arhivirala sva sudska dokumentacija sa suđenja za ratne zločine na Kosovu kao i;

• uspostavljanju saradnje sa Rezidualnim mehanizmom za međunarodne tribunale kako bi se omogućio prijem arhive iz ovog Tribunala, materijala iz pet predmeta za zločine na Kosovu, koji su prosleđeni sudu.

Izveštaj uskoro na web stranici www.oik-rks.org/izvestaji