Priština, dana 7. aprila 2023. godine – Ombudsman u okviru vršenja svog ustavnog i zakonskog mandata, od stupanja na snagu Zakona br. 08/L-196 o platama u javnom sektoru (Sporni zakon) primio je 104 žalbe od raznih subjekata javnog sektora. Pristigle žalbe uglavnom se odnose na smanjenje koeficijenata, dakle na smanjenje plata, ukidanje naknada ili neadekvatno i nejednako tretiranje između pozicija definisanih zakonom. Primljene žalbe su podnete od strane subjekata javnog sektora, kao grupne, pojedinačno i preko sindikata.

Ombudsman podseća da je 1. decembra 2019. godine stupio na snagu Zakon br. 06/L-111 o platama u javnom sektoru, za koji je on od strane Ustavnog suda tražio ocenu ustavnosti. Ombudsman dalje podseća da je Ustavni sud 9. jula 2020. godine doneo presudu KO219/19 kojom je ovaj zakon u celini proglasio nevažećim.

Dana 5. februara 2023. godine, nakon procesa koji, prema Ombudsmanu, nije bio transparentan, odgovoran i demokratski proces, osporeni Zakon je stupio na snagu. Štaviše, Ombudsman ocenjuje da ovaj zakon ne prenosi duh Presude KO219/19, u smislu principa podele vlasti, kontrole i ravnoteže između njih, u smislu očuvanja nezavisnosti nezavisnih ustavnih institucija, u smislu vladavine prava, posebno principa jednakosti pred zakonom, kao iu smislu zaštite prava svojine subjekata u javnom sektoru.

Prema Ombudsmanu, član 2, stav 3; član 6, stav 6; član 41, stav 3 i stav 4 osporenog Zakona, kao i njegovi prilozi koji se odnose na Pravosudni sistem, Tužilaški sistem, Kosovske bezbednosne snage, Korektivnu službu Kosova, Javne službenike Univerzitetskog i Preduniverzitetskog obrazovanja, Javne službenike Zdravstvenog sistema, Skupštinu Kosova, Ustavno Nezavisne Institucije, Ministarstva, Nezavisne agencije, Agencije i regulatore, Agencije Izvršne i Javne službe, Opštine, Nacionalnu Kancelariju za reviziju, Unutrašnju revizija nisu u skladu sa Ustavom Republike Kosova i duhom Presude KO219/ 19. Ustavnog suda, koja je čini se, zanemarena prilikom izrade osporenog Zakona.

Ombudsman ocenjuje da je osporeni Zakon uopšte stvorio divergentnu situaciju, u kojoj nisu svi zaposleni tretirani jednako ni u slučaju smanjenja plata ni u slučaju povećanja plata. Ombudsman ocjenjuje da smanjenje i povećanje plata izgleda nije zasnovano na istinskoj preliminarnoj proceni, niti na linearnom sistemu, čak ni u pojedinim sektorima, što je rezultiralo smanjenjem plata za jednu grupu zaposlenih, i povećanjem za drugu grupu zaposlenih, čak i u okviru iste organizacije.

Međutim, Ombudsman na osnovu Presude KO 219/19, prema kojoj svako smanjenje plate mora biti takvo da ne stavi teret smanjenja plate samo na određena lica ili određene sektore javnog sektora i da razlozi za smanjenje plata moraju biti višestruko održiviji od razloga za povećanje plata, ne osporava zakon i njegove priloge u delovima u kojima postoji povećanje plata za pojedine sektore i gde je ispoštovana legitimna svrha takvog povećanja, ali izražava zabrinutost zbog smanjenje plata na proizvoljan način, čak i bez ispunjenja uslova predviđenih osporenim Zakonom po kojima se plate mogu smanjiti samo usled makro-ekonomskog šoka koji rezultira smanjenjem prihoda ili zvanično najavljene elementarne prirodne nepogode.

Iz ovih razloga i onih koje je Ombudsman argumentovao tokom postupanja po žalbama i analize osporenog zakona, prosledio je Ustavnom sudu zahtev za ocenu usaglašenosti osporenog zakona sa Ustavom.