Priština, 23 Januar 2022 – Poštovane poslanice, poštovani poslanici, Građani Republike Kosova,

U cilju ispunjavanja ustavnih obaveza, danas Vam predstavljam sažeti izveštaj Institucije Ombudsmana i obaveštavam Vas o glavnim nalazima u vezi sa stanjem ljudskih prava u Republici Kosova za 2021. godinu.

Izveštaj predstavlja stepen poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda u Republici Kosova, na osnovu istrage i analize predmeta koji su razmotreni u vezi sa svim nivoima vlasti.

U 2021. godini uspeli smo da povećamo aktivnost da istražujemo i preporučimo javnim organima, unapređenje poštovanja ljudskih prava.

U ovoj godini Institucija Ombudsmana je primila 1.612 žalbi, dok je po službenoj dužnosti otvorila 45 predmeta. Treba napomenuti da je iz istraženih slučajeva adresirano 157 preporuka.

U 2021. godini imali smo značajan rast u sprovođenju preporuka Ombudsmana od strane javnih organa, koje je dostiglo 27%, sa 19% koliko je bilo 2020. godine. Međutim, uprkos ovom rastu u sprovođenju preporuka, nizak nivo sprovođenja preporuka Ombudsmana i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje.

U 2021. godini, na osnovu slučajeva koje smo istražili, i dalje ostaje zabrinjavajuće nepoštovanje prava koja se odnose na:

– pravo na život i nedovoljne mere vlasti za sprečavanje nasilja nad ženama,

– pravo na pravično suđenje zbog odugovlačenja sudskog postupka,

– pravo na zaštitu od diskriminacije u smislu jednakog tretmana građana,

– pravo na imovinu u smislu učešća žena u nasleđivanju i deobi imovine,

– pravo na pristup delotvornom pravnom leku.

Mnoge naše preporuke predstavljaju rešenja koja ne zahtevaju dodatne finansijske ili ljudske resurse, već jednostavno poštovanje zakona.

Podsetili smo vlasti da ne počinjanje primene niza zakona predstavlja kršenje osnovnih prava i sloboda, navodeći u ovom slučaju Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zaštiti deteta, Zakon o elektronskom nadzoru lica kojima se odlukom suda ograničava
kretanje.

Jedan od najvećih problema u pogledu osnovnih prava i dalje je pristup pravdi i pravo na pravično suđenje zbog odugovlačenja sudskih postupaka, nedostatka efikasnog sistema pravnih lekova, nejasnoća u jedinstvenom tumačenju zakona, i nedostatak odgovarajućeg obrazloženja.

Što se tiče prava deteta, primetili smo da još uvek ne postoji odgovarajuća posvećenost u oblastima kao što su: zaštita od zapošljavanja pre dozvoljenog uzrasta, zaštita dece od prosjačenja na ulici, zaštita dece od nasilja u porodici i njihova odgovarajuća društvena integracija.

Neki od zakona koji su bili procesirani za izmenu, kao što su: Zakon o socijalnim uslugama i Zakon o finansijama lokalne samouprave, koji su pozitivno uticali na prava deteta, nisu usvojeni. Takođe smo primetili da su doneta samo 2 od 18 pod zakonskih akata definisanih Zakonom o zaštiti deteta. Dok u posebnom izveštaju koji se odnosi na hitnu zdravstvenu situaciju tokom perioda pandemije zaključili smo da nije bilo sveobuhvatne strategije podrške za decu sa ograničenim sposobnostima, da je nedostajala odgovarajuća zdravstvena nega.

Takođe treba napomenuti i ne ispunjavanje obaveza opština, prema Zakonu o preduniverzitetskom obrazovanju, u vezi sa formiranjem opštinskih stručnih ekipa za procenu i podršku osobama sa ograničenim sposobnostima.

Tokom 2021. godine adresirali smo mnoge preporuke za poboljšanje stanja prava deteta, uglavnom za povećanje efektivnosti u sprovođenju zakonskih obaveza, za usaglašavanje pravnih akata što se tiče kolizija koje su onemogućavale njihovo koherentno sprovođenje, i nepostupanje organa javne vlasti da donose odgovarajuće podzakonske akte koji predstavljaju zakonsku obavezu.

Pravo na nediskriminaciju nastavlja da bude uskraćeno mnogim kategorijama građana, posebno onima sa težim socijalnim i ekonomskim statusom, deci, osobama sa ograničenim sposobnostima i mnogim drugim društvenim grupama. Uočili smo ozbiljne nedostatke u razumevanju i primeni principa Zakona o zabrani diskriminacije na oba nivoa vlasti.

Ovakve pojave su uglavnom rezultat nedostatka ljudskih i finansijskih kapaciteta, prakse koja nije zasnovana na transparentnim procedurama i nedostatka svesti o primeni principa zakonodavstva u ovoj oblasti. Ovom stanju doprinosi i nedostatak odgovarajuće sudske prakse.

Jedno od najozbiljnijih pitanja diskriminacije je nemogućnost organa javne vlasti da garantuje osobama sa ograničenim sposobnostima slobodu kretanja, pravo na privatnost, pravo na bezbednu i zdravu životnu sredinu.

Zaključili smo da se ne poštuju kriterijumi prema Administrativnom uputstvu za tehničke uslove izgradnje objekata za pristup osobama sa ograničenim spobnostima.

Diskriminacija se nastavlja u oblasti prava žena na jednakost pred zakonom. Ova nejednakost se izražava u aspektima kao što su: učešće žena u podeli bogatstva u nasleđu, njihovo učešće na tržištu rada, u političkom životu i odlučivanju, u oblasti obrazovanja i zdravstva.

U vršenju mandata u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, obavili smo redovne i nenajavljene posete svim mestima u kojima se nalaze lica lišena slobode i zaključili smo pojava korupcije i fizičkih incidenata između zatvorenika nastavlja da predstavlja problem, i za sve nalaze iz ovih poseta uputili smo preporuke nadležnim organima.

Cenim pozitivan trend povećanja svesti građana, medija, civilnog društva i stanovništva uopšte o značaju životne sredine u svakodnevnom životu, zdravlju i kreiranju javnih politika uopšte.

Međutim, javne vlasti su nastavile da ignorišu ekološke procene za hidroelektrane, za deponije, za uništavanje rečnih korita, za nekontrolisani razvoj industrije kamenoloma itd.

Dana 9. novembra 2021. godine, posetio sam Specijalizovana veća i pritvorenike u Pritvorskom centru u Hagu.

Tokom ove posete sreo sam pritvorenike, osim g. Sali Mustafa, za koga je postojala zabrana prilaska i nije mu bilo odobreno da ima posete, osim njegove porodice. U ovom slučaju, pritvorenici su izrazili zabrinutost: zbog nepoštovanja principa jednakosti stranaka tokom sudskog procesa; za vreme trajanja pritvora; zbog nepostojanja nadzora nad pravom na efikasan pravni lek, aludirajući na činjenicu da sud funkcioniše kao struktura i da ne postoji izraženi stepen za efikasno preispitivanje pravnih lekova; zbog kašnjenja prevoda na albanski zapisnika sa sudskih ročišta; za uređivanje optužnice i drugih materijala, čime im se uskraćuje pravo da imaju sve dokaze i informacije na jeziku koji razumeju itd.

Godine 2021. objavili smo Izveštaj o uticaju pandemije COVID-19 na ljudska prava, gde smo generalno otkrili da su ograničenja javnih vlasti da spreče i suzbiju širenje pandemije negativno uticala na brojna ljudska prava, uključujući: slobodu kretanja, pravo na zapošljavanje, pravo na obrazovanje, pravo na pristup sudu itd. Izveštaj je takođe zaključio da su restriktivne mere za sprečavanje pandemije imale direktan uticaj na mentalno zdravlje uopšte.

U ovom periodu zaključili smo da je došlo do povećanja broja prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.

Konstatovano je da su mere podrške za prevazilaženje pandemije bile nedovoljne za ugrožene grupe i sa osetljivim društvenim položajem.

Za vašu pažnju, želim da ponavljam da su zaključci i preporuke koje sam adresirao tokom ove godine kontinuirani napori koji u osnovi imaju poštovanje, unapređenje i zaštitu ljudskih prava. Prema tome, u tom kontekstu, nadam da će ovi nalazi i preporuke, izneti u ovom Izveštaju, dobiti zasluženu pažnju vlasti, kako bi ovaj dokument mogao da bude putokaz za orijentaciju politike delovanja države, u skladu sa principom poštovanja ljudskih prava, jednakosti, supremacije vladavine prava, transparentnosti, odgovornosti, kao vrednosti demokratije.

Ja ću da nastavim da budem glas kritike, ali razuman, da kroz pružena rešenja vršim suštinski mandat za zaštitu prava građana u našoj republici.