Priština, dana 19 maja 2021. godine – Institucija Ombudsmana (IO) organizovala je u utorak okrugli sto na temu „Uloga civilnog društva i medija u sprečavanju i zaštiti od diskriminacije“, u kojem su prisustvovali predstavnici civilnog društva i medija.

Ombudsman, g. Naim Qelaj, obavestio je prisutne da će 2021. godina biti godina promocije Zakona o zaštiti od diskriminacije i to počinje upravo sa civilnim društvom i medijima sa ciljem da se podigne svest javnosti o diskriminaciji.

„Moramo biti zajedno na ovom putu da obavestimo javnost o ovom zakonu kako bi građani shvatili koja su njihova prava i koliko je lako za njih ako koriste ovaj zakon da dođu do svog prava ukoliko im se krši bilo koje njihovo pravo“, rekao je Ombudsman.

Ehat Miftaraj, iz Kosovskog instituta za pravdu naglasio je da prema monitorisanju sudskih ročišta koje je monitorisala njihova organizacija, otkrivaju da najveća diskriminacija građana dolazi iz pravosudnog sistema gde se slučajevi građana ne tretiraju na jednak način.

„Kao KIP videli smo koliko je važno da se ovaj zakon primeni. Podneli smo zahteve za pristup javnim dokumentima na svim sudovima zemlje kako bismo videli koliko je tužbi podneto po ovom zakonu i ustanovili smo da je taj broj izuzetno mali“, rekao je Miftaraj.

Kreshnik Gashi, urednik emisije „Pravda na Kosovu“ i član odbora Saveta za štampu Kosova naglasio je da je diskriminacija široko rasprostranjena u društvu, ističući privatni sektor gde su radnici lišeni mnogih osnovnih radnih prava.

„Situacija je ista i u drugim sektorima, a takođe i u medijima. „Trudnice se odbijaju ili se pokušava da se iste udalje sa radnog mesta, uslovi rada još uvek nisu dobri“, rekao je Gashi, dodajući i on da  zakon o zaštiti od diskriminacije treba više da se promoviše.

Merita Syla, direktorica departmana za zaštitu od diskriminacije, predstavila je priručnik za zaštitu od diskriminacije. Ona je naglasila da je diskriminacija ozbiljan i dubok problem i izaziva štetne posledice po celo društvo i usporava njegov razvoj.

Ovom okruglom stolu prisustvovali su i drugi predstavnici civilnog društva i novinari koji su takođe predstavljali slučajeve diskriminacije na osnovu svojih iskustava.

Na kraju okruglog stola, IO je izašao sa nekoliko zaključaka izvedenih iz čitave diskusije, uključujući, kao u nastavku:

– konstatovano je da postoji nizak nivo primene zakona o zaštiti od diskriminacije;

– nije bilo dovoljno promocije u javnosti;

– nisu preduzete konkretne radnje u skladu sa odredbama zakona koje govore o promociji;

– postoji znatan nedostatak informacija o zakonu od strane samih profesionalaca koji imaju mandat da sprovode ovaj zakon;

– ne donošenje podzakonskih akata iz ovog zakona;

– postoji neozbiljan institucionalni pristup u odnosu na ovaj zakon, uprkos njegovoj težini i značaju;

– zakon ima nejasnoće i nedostaje mu jasna definicija postupaka koje treba poštovati u institucijama u slučajevima kada građanin traži pravnu zaštitu od diskriminacije;

– nedostaje osnaživanje mehanizama za sprovođenje ovog zakona;

– nedostatak medijskog i institucionalnog obrazovanja; nedostatak usklađenosti zakona sa zakonom o zaštiti od diskriminacije;

– da se poveća saradnja između civilnog društva i medija sa Institucijom Ombudsmana;

– naredni priručnik da obuhvata i druge osetljive grupe; dalje razjašnjenje zabune stvorene u okviru zakona o zaštiti od diskriminacije i

– monitorisanje sprovođenja zakona, posebno parlamentarno monitorisanje zakona.