Priština, dana 27. april 2018. godine – Glavni cilj ovog izveštaja je da se skrene pažnja nadležnim organima Republike Kosovo na poštovanje prava uhapšenih lica i lica koja podležu prisilnom udaljenju ili izručenju sa teritorije Republike Kosovo, u skladu sa Ustavom Republike Kosovo, važećim zakonima u Republici Kosovo, kao i međunarodnim standardima o ljudskim pravima.

Nakon prikupljanja informacija i analize slučaja, Ombudsman je zaključio da su u konkretnom slučaju vlasti Republike Kosova proterivanjem turskih državljanina, njih je izložila realnoj opasnosti da budu podvrgnuti mučenju, fizičkom zlostavljanju i stvarnoj opasnosti za teška kršenja ljudskih prava koja su zagarantovana Ustavom Republike Kosova i međunarodnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava, koja su deo pravnog sistema Republike Kosovo.

Ombudsman je mišljenja da vlasti Republike Kosovo koje su proterale navedene strance nisu uopšte procenile koje su garancije protiv fizičkog zlostavljanja i mučenja u njihovoj zemlji porekla, i nisu uzele u obzir situaciju o ljudskim pravima u toj zemlji.

Prema tome, Ombudsman zaključuje da je u konkretnom slučaju povređen: Član 29 stav 2,3, i 4 Ustava Republike Kosovo [Pravo na Slobodu i Sigurnost], Član 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], Član 32 [Pravo na Pravno Sredstvo]; Član 14, stav 1, Član 15, Član16 stav 1 i 2, Član 17, stav 2 i 6 Zakona br. 04/L-213o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim pitanjima, Član 8 i 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Član 9, stav 1 i 2, Član 13 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Član 5, 6, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Član 1 stav 1 Protokola 7 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Član 3 stav 1 I stav 2 Konvencije protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kazni.

Takođe, Ombudsman ocenjuje da vlasti Republike Kosovo nisu postupale u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava, koji je u svojim odlukama u takvim slučajevima izričito istaknuo da države ni u kojim okolnostima ne mogu proterati stranca na teritoriji države, u kojoj on može da bude izložen riziku od fizičkog mučenja i zlostavljanja. Sud je naglasio da je ova zabrana iz člana 3 Konvencije apsolutna i da se primjenjuje i „za vreme rata ili drugih javnih vanrednih stanja koje ugrožavaju naciju.“

Prema tome, na osnovu ovih konstatacija, Ombudsman je preporučio Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, kao u nastavku:
• Prilikom procene statusa stranaca u našoj zemlji da se pažljivo primene sve garancije i procedure zagarantovane Ustavom Republike Kosova i Međunarodnim konvencijama, bilo o izdavanju dozvole boravka, bilo o oduzimanju dozvole ili ekstradiciji.
• Da Ministarstvo unutrašnjih poslova izričito obaveštava svoje osoblje o ustavnim i zakonskim ovlašćenjima Ombudsmana u vezi sa nenajavljenim pristupom u bilo kom mestu i bilo kom vremenu na mestima gde se drže ili se mogu držati lica koja su lišena slobode.
• Dok Vladi Republike Kosovo je preporučio da odobri odgovarajuću naknadu za nematerijalnu štetu kao izraz dobre volje i priznavanje kršenja ljudskih prava u duhu člana 41, EKLJP

Ovaj izveštaj sa preporukama je prosleđen nadležnim organima putem pošte. Isti je prosleđen medijima i objavljen na zvaničnoj internet stranici IO.