Priština, dana 30. Marta 2018. godine – Ombudsman je izuzetno zabrinut zbog situacije nastale od dobijanja informacije o hapšenju šest turskih državljana, koji su imali dozvolu boravka u našoj zemlji. Uloženi su napori da se obezbede zvanične informacije o mestu boravka i njihovom stanju, načinu hapšenja i činu deportacije u državu Tursku, ali to je bilo nemoguće tokom jučerašnjeg i današnjeg prepodneva.
Nakon neprekidnog insistiranja Ombudsmana, Kosovska policija (KP), odnosno Direkcija za migracije i strance (DMS), danas, 30. marta 2018. godine, u 14:00 časova, objavila je informaciju da je DMS dana 29. marta 2018. godine, izdala šest Naloga za nasilno udaljavanje navedenih građana sa teritorije Republike Kosovo, u pravcu Turske. Izdanje ovih Naredbi za nasilno udaljavanje primenjeno je na osnovu Odluka Departmana za državljanstvo, azil i migracije (DDAM) MUP-a koje su izdate dana 23. marta 2018. godine, a prosleđene DMF-u 28. marta 2018. godine. Prema obaveštenju KP-a, navedeni građani su dana 29. marta 2018. godine pritvoreni i istog dana poslati na Međunarodnom aerodromu u Prištini, gde je izvršeno proterivanje u njihovu zemlju porekla.
Tokom jučerašnjeg dana, Ombudsman se takođe obratio DDAM-u u Ministarstvu unutrašnjih poslova i tražio da sazna da li se navedene osobe drže u Centru za zadržavanje stranaca, ali je obavešten da oni nisu poslati tamo. U međuvremenu, tokom današnjeg dana, od istog Departmana dobili smo obaveštenje da je bilo Odluka o ukidanju boravišne dozvole lica ponaosob i da su dostavljene kopije ovih Odluka.
Imajući u obzir osjetljivost i složenost slučaja, i konfuziju vlasti o liniji odgovornosti, Ombudsman je odlučio da Ex Officio otvori slučaj i da detaljno istraži postupke koji su preduzeti od strane javnih organa.
Međutim, u ovoj fazi, Ombudsman tvrdi da su radnje koje su preduzete od strane javnih vlasti u suprotnosti sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima i slobodama, koja su primenjiva u unutrašnjem pravnom sistemu Republike Kosovo.
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njeni protokoli izričito određuju proceduralne garancije vezane za deportaciju stranaca. U smislu člana 3, člana 6, člana 8 i člana 13 EKLJP-a, kao i Osnovnog načela ne-vraćanja (non-refoulement) prema Konvenciji o izbeglicama iz 1951. godine, odgovornost o situaciji koja je nastala pada na nadležne državne organe. Pre svega, garancije člana 3. (zabrana mučenja i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja) i člana 6 (pravo na pravično suđenje) EKLJP u demokratskim društvima ne mogu se ukinuti ili derogirati, čak ni u izuzetnim okolnostima.