Danas, kada se beleži Međunarodni dan, u svrhu okončanja ne-kažnjivosti zločina protiv novinara, Ombudsman je objavio Izveštaj Ex Officio u vezi sa slobodom izražavanja i bezbednošću novinara, koji je prosleđen također nadležnim vlastima.

Ovaj izveštaj je iniciran kao odgovor na zabrinutost o narušavanju slobode izražavanja, kako bi se rešila sloboda izražavanja i sloboda medija, sa posebnim naglaskom na sigurnost novinara u ispunjavanju njihove misije.

Ombudsman skreće pažnju na neophodnost sigurnosti novinara i efikasnosti organa pravosuđa u kažnjavanju i sprečavanju bilo kakvog oblika kršenja bezbednosti i ometanja slobodnog obavljanja profesije, kao preduslov za izgradnju demokratskog društva.

U Izveštaju se naglašava kompleksnost uspostavljanja ravnoteže između slobode izražavanja kao osnovno pravo u bilo kom demokratskom društvu i određivanja njegovih ograničenja u odnosu na druga prava. Takođe, izveštaj se fokusira na slučajeve nedavnih fizičkih napada i prijetnji novinarima i izražava zabrinutost Ombudsmana zbog neefikasnosti sprovođenja zakona i pravde.

Ombudsman skreće pažnju na potrebu da se na Kosovu unapredi zakonodavni aspekat, da se izgradi sveobuhvatni pravni okvir koji garantuje dovoljnu zaštitu za slobodu medija i sigurnost novinara, da bude koordinacije između policije i državnog tužioca, kao i da se od strane tužilačkog i pravosudnog sistema sa prioritetom razmotre slučajevi za dela počinjena protiv novinara, na osnovu načela delotvornosti.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UDLJP), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (MPGPP), Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLJP), Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji i Lisabonski ugovor postavili najviše standarde širokog karaktera garantovanja slobode izražavanja i slobode i pluralizma medija.

U duhu ovih dokumenata je i Ustav Republike Kosovo, koji u članu 40 garantuje slobodu izražavanja, u članu 42 garantuje slobodu i pluralizam medija, dok u članu 41 garantuje se pravo pristupa javnim dokumentima, kao bitna komponenta ostvarivanja slobode izražavanja i medija. U ovim ustavnim odredbama propisuje se tačno da ograničenje ovih prava može da se opravda samo za određene okolnosti i da se ograniči zakonom.

Izveštaj skreće pažnju na standarde koje je izradio Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), u skladu sa čijim odlukama se tumače osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom naše zemlje.

Ombudsman ponovo ističe da je posebna obaveza države da efektivno garantuje bezbednost novinara, kao jednog od glavnih standarda demokratije. U tom smislu, Omudsman se takođe poziva na Rezoluciju UN br. 68/163 o bezbednosti novinara i pitanja nekažnjivosti, usvojene 2013. godine, kao i Preporuke Komiteta ministara Veća ministara iz 2016. godine u vezi sa zaštitom novinarstva i sigurnosti novinara i drugih medijskih aktera.

Ombudsman podseća da je sloboda štampe ključni faktor za zemlje koje rade za članstvo u EU i agenda Vlade Republike Kosovo u procesu učlanjenja u EU je usko povezana sa ispunjavanjem standarda za slobodu izražavanja i bezbednosti novinara.

Izveštaj objavljen danas, obilno se bavi težinom donošenja odluka u sudskoj praksi, gde se zahteva veoma pažljiv pristup, duboko i sistematsko tumačenje kako bi se odredile njegove granice. Ombudsman naglašava potrebu za posebnu pažnju zakonodavca na Kosovu da se svako ograničenje slobode izražavanja vrši u duhu relevantnih međunarodno prihvaćenih dokumenata:

Izveštaj podseća da pozitivno zakonodavstvo na Kosovu, pored afirmacije slobode izražavanja, takođe sadrži odredbe o ograničenju iste, koje je jasno definisano zakonom. Ovo predstavlja garanciju da nijedno ograničenje slobode izražavanja nije diskreciono pravo državnih organa ili suda. Ostala ograničenja se sastoje u ograničavanju slobode izražavanja u svrhu izbegavanja govora mržnje, podsticanja na nasilje, diskriminatorskog jezika, uvrede i klevete. Klevetu i uvredu, zakonodavac na Kosovu je dekriminalizirao i za njih je definisao samo civilnu odgovornost.

Ovim Izveštajem, Ombudsman preporučuje Vladi Republike Kosovo, da u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, preduzima neophodne mere, da sloboda izražavanja i bezbednost novinara bude prioritet u njenom radu, i da se pozove i primeni preporuke međunarodnih organizacija koje se odnose na njih. Takođe da se stara da se zakonodavstvo koje garantuje slobodu izražavanja, medija, a posebno sigurnost novinara unapredi, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim dokumentima i standardima koje je izgradio EKLJP.

Sudskom savetu, Tužilačkom savetu i Kancelariji glavnog državnog tužioca Ombudsman preporučuje da slučajeve pretnji i napada na novinare tretiraju sa prioritetom i da se isti reše efektivno od strane sudskog i tužilačkog sistema na Kosovu, kao i da stvori odgovarajuća koordinacija između državnog tužilaštva i policije, i da bude efikasne upotrebe svih pravnih lekova za istraživanje ovih krivičnih dela. Sudovi u slučajevima odlučivanja za slobodu izražavanja da se baziraju na uspostavljene standarde iz praksi ESLJP-a kao primarni izvor, i u svim slučajevima kada se dokazuje krivica optuženih da se izriču meritorne kazne, primenom preventivne politike uz primenu odgovarajućih kaznenih mera za ostvarivanje kaznenog cilja.

Dok, Policiji Kosova, Ombudsman preporučuje da interveniše sa prioritetom u slučajevima kada se dogode pretnje novinarima, kao preventivna mera degradiranja situacija od verbalnih pretnji na fizičke napade.

Izveštaj sa preporukama u vezi slobode izražavanja i bezbednosti novinara u njegovom punom obliku, prosleđen je danas odgovarajućim organima. Isti je prosleđen i medijima i objavljen na zvaničnom veb sajtu IO na linku: http://www.ombudspersonkosovo.org/repository/docs/01-11-2017-Srb_-_IAP_-_Raport_ne_lidhje_me_lirine_e_shprehjes_dhe_sigurine_e_gazetareve_(1)_447657.pdf