Ombudsman je prosledio odgovornim vlastima i objavio je Izveštaj sa preporukama vezi efikasne odbrane u krivičnom postupku i garantovanje jednakosti stranaka – postavljanja branioca o javnom trošku.

Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka istraživanja, prema kojima u većini krivičnih predmeta sudovi ne određuju branioca o javnom trošku za slučajeve kada to zahtevaju interesi pravde i kada okrivljeni ne može da pokrije troškove odbrane, a krivični postupak protiv okrivljenog lica okončava se bez branioca.

U Izveštaju se zaključuje da Sudovi na Kosovu u većini slučajeva krivičnih predmeta, kada prema Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) odbrana nije obavezna, nisu postavili branioca o javnom trošku. Prema mišljenju Ombudsmana ova praksa predstavlja kršenje prava na efikasnu odbranu okrivljenog lica u krivičnom postupku, i kao takvo predstavlja kršenje načela jednakosti oružja u krivičnom postupku.

Cilj ovog izveštaja je da se skrene pažnja nadležnim vlastima na kršenje jednog od osnovnih prava u krivičnom postupku, pravo na efikasnu odbranu u krivičnim stvarima, ili garantovanje prava okrivljenog lica, kao objekat krivičnog postupka da ima branilaca i u slučajevima kada je potrebno branilac se postavlja o javnom trošku.

Prema izveštaju jednakost okrivljenog sa državnim tužiocem sa profesionalne taške gledišta predstavlja pretpostavku efikasne proceduralne jednakosti, u smislu sigurnosti da okrivljeni neće biti oštećen zbog nepoznavanja njegovih prava u krivičnom postupku. Angažovanje advokata je garancija da okrivljenom neće biti oštećeno ljudsko dostojanstvo, uvažavaće se prezumacija nevinosti i okrivljeni će efikasno iskoristi sve pravne lekove za odbranu, a na kraju krivičnog postupka protiv njega će se donositi zakonite i pravedne odluke, kako je garantovano zakonom, ustavom i međunarodnim instrumentima.

Ombudsman ističe da funkcija odbrane okrivljenog podrazumeva „pomoć́“ a ne „imenovanje“ prema tome, u svim slučajevima kada vlasti shvate da advokat izbegava odbrambene obaveze i ne pruža efikasnu odbranu, treba da ga zamene ili da istog primoraju da ispuni svoje obaveze. U slučajevima kada se odbija zahtev za postavljanje branilaca besplatno, ova odluka treba da se ponovo razmotri u određenim fazama postupka u zavisnosti od složenosti predmeta

U slučajevima kada „krivični postupak se vodi za krivično delo za koje je propisan zatvor u trajanju od osam (8) ili više godina „, Ombudsman smatra da je određena veoma velika granica u vezi kazne zatvorom od „osam (8) ili više godina“, jer pozivajući se na Krivični zakonik Kosova, ovaj kriterijum se primenjuje za ograničeni broj krivičnih dela, koja su vrlo teška, za koje bi obavezna odbrana bila opravdana.

Ombudsman naglašava da jedan od glavnih kriterijuma na osnovu koga okrivljenim licima na Kosovu treba da se postavi branilac o javnom trošku, u smislu garantovanja interesa pravde, treba da bude mogućnost izricanja kazne efektivnom kaznom zatvora.

Imajući u obzir da je glavni izazov za sudsku praksu na Kosovu postavljanje branioca o javnom trošku za slučajeve kada prema ZKP-u odbrana nije obavezna, utvrdivši kršenje obaveza koje proističu iz međunarodnih akata kao što su Međunarodni pakt o građanskom pravu, Evropska konvencija o ljudskim pravima i odluke Evropskog suda za ljudska prava u vezi prava okrivljenog lica da ima besplatnu pravnu zaštitu, Ombudsman preporučuje:

Ministarstvu pravde/Pravnom departmanu, da u okviru reforme za izmenu/dopunu ZKP jasno definiše pravo da se okrivljenom licu odredi branilac o javnom trošku, da ovo pravo bude obavezujuće i u skladu sa praksom koju je postavio ESLJP.

Vrhovnom sudu Kosova da na osnovu ustavnih i zakonskih nadležnosti donese pravno mišljenje, kako bi dao uputstva sudovima niže instance da primene odluke ESLJP, i u vezi sa postavljanjem branilaca o javnom trošku, i shodno standardima ovog suda da se poštuje i princip ravnopravnosti stranaka u krivičnom postupku.

Sudskom savetu Kosova da da uputstva svim sudovima, kako bi se sudije u krivičnim stvarima dodatno starali za strogo poštovanje prava okrivljenog lica na branioca, posebno na pravo određivanja branioca o javnom trošku. U tu svrhu, ključna referenca treba da bude praksa ESLJP. Takođe da se stara da predloži viši budžet u pogledu pokrivanja troškova odbrane, u slučajevima kada branilac mora da bude postavljen o javnom trošku.

Tužilačkom savetu Kosova i Glavnom državnom tužilacu da na osnovu ustavnih i zakonskih nadležnosti preduzimaju potrebne mere da daju uputstva i nadgledaju poštovanje prava okrivljenih lica da pravovremeno budu obavešteni o pravu na branioca, posebno o pravu na branioca o javnom trošku. Dalje, da se pravo na odbranu i princip jednakosti oružja u krivičnom postupku (sa naglaskom tokom faze istrage i podnošenja optužnice) strogo poštuju i u skladu sa najvišim profesionalnim standardima.

Navedeni Izveštaj sa preporukama u njegovom punom obliku, prosleđen je odgovarajućim vlastima i prosleđen i medijima. Isti je objavljen na zvaničnom veb sajtu IO na linku: