Ombudsman Albanije je organizovao Skup o „Saradnji civilnog društva sa Ombudsmanom i o međugraničnoj saradnji” u Pogradecu. Ovo je bio zajednički susret institucija ombudsmana Albanije, Kosova i Makedonije sa predstavnicima civilnog društva tri zemalja. Na ovom sastanku učestvovala je i podpredsednica Skupštine Albanije gđa Valentina Leskaj i podpredsednica Skupštine Kosova gđa Aida Derguti.

Ombudsman Albanije g. Igli Totozoni je u svom govoru naglasio značaj institucija ombudsmana, koji imaju centralnu ulogu u poboljšanju procesa upravljanja, a njihov mandat je širok i obuhvata oblasti kao što su ljudska prava, vladavine prava, transparentnost, borba protiv korupcije itd. Smatrajući civilno društvo kao jednog od prirodnog partnera u njihovom radu, u pogledu funkcije što bolje obavljanja dužnosti, Ombudsmani smatraju da je saradnja sa brojnim organizacijama koje čine ovaj sektor od velikog značaja.

Ombudsman g. Igli Totozani pozivajući se na najnovijoj praksi na Kosovu, predložio da i u Albaniji Premijer jednom godišnje iznese detaljan izveštaj u Skupštini o ljudskim pravima. „Ova prava su prioritet broj jedan za svaku državu i vladu, a posebno za našu zemlju i njen evropski dnevni red,“ – reće g. Totozani.

Drugi predlog Ombudsmana bio je predlog za uspostavljanje mehanizama za stalno praćenje preporuka ove institucije, a posebno mogućnost redovnih sastanaka Ombudsmana i građanskog društva sa premijerom, svaka dva meseca kako bi razgovarali jednako jedan s drugim. „Svi mi imamo zajednički cilj, da stvorimo priliku da odgovorimo na pitanje: koliko smo efikasni u zaštiti prava i slobode u ovoj zemlji, pošto je ishod od velike važnosti.

G. Totozoni je tražio da se Godišnji izveštaj Ombudsmana kao jedan dokumenat od izuzetno velike važnosti u oblasti ljudskih prava iznese tokom jedne plenarne sednice u Skupštini, uz prisutnost i civilnog društva.

Delo diskusije Ombudsmana g. Igli Totozoni bilo je i tretiranje ekonomskih i socijalnih pitanja. G. Totozoni je naglasio da izvesno vreme zahtevamo da se objave za javnost minimalni uslovi života, obzirom da subvencije i ekonomska pomoć nije dovoljna, da bi građani izbegavali ekstremno siromaštvo. „Mi smo odlučili – rekao je g.Totozoni – da merimo ovaj vitalni minimum sa međunarodnim stručnjacima. Elemenat ekonomske pomoći je instrumenat koji drži siromaštvo na određenom nivou. Ali došli smo do zaključka da društveni sistem u Albaniji ne štiti siromašne. Maksimalni nivo ekonomske pomoći je 80 hiljada starih leka, i ima mnogo porodica koje jedva preživljavaju sa takvim neadekvatnim iznosom.“ A što se tiče krivičnih politika koje su praćene do sada, rekao je da je nedostatak primene alternativnih kazni stvorilo i društvene posledice. Postoje porodice koje ne mogu da plate struju i privođenje domačina tih porodica u zatvorima ne pomaže u rešavanju problema, već otežava iste. Ovoj situaciji se dodaju i druge posledice kao što su prenaseljenosti po zatvorima.

Sa njegove strane, Ombudsman Kosova g. Hilmi Jashari, smatra veoma važnim održavanje ovaksvih susreta, i podržao je ideju da Izvještaj Ombudsmana i na Kosovu treba da se razmotri na posebnoj javnoj sednici pred Skupštinom, i ne treba prođe formalno, obzirom da je to preduslov za odgovornost javne uprave.

G. Jashari je izrazio pohvale za nedavnu odluku, koja je doneta na Kosovu o izveštavanju kosovskog premijera pred Skupštinom jednom godišnje, posebno o ljudskim pravima. Za Ombudsmana Kosova neophodno je da se razviju pokazatelji o ljudskim pravima, a ne samo da se diskutuje u opštem smislu. Tako nešto, rekao, g. Jashari, predstavlja element podrške za vladu i građane, kako bi se procenio dosadašnji postignuti napredak.

U Skupu je diskutovao i Ombudsman Makedonije g. Ixhet Memeti. On je govorio o značaju regionalne saradnje i o zajedničkoj posvećenosti u rešavanju problema, sa kojima se suočavaju građani u našim zemljama. „Samo putem odgovarajuće komunikacije i saradnje unutar našeg društva i van naših granica, može se ispuniti naša misija, koja se odnosi na promociju i efikasnu zaštitu sloboda i ljudskih prava,“ – reče g. Memeti. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da na ovakvim susretima u budućnosti, prisustvuju i predstavnici izvršne i lokalne vlasti, u cilju unapređenja u pravcu rešavanja problema građana, putem bliskijih odnosa sa ovim institucijama.

Što se tiče priliva imigranata sa kojima se suočavala Makedonija, g. Memeti je naglasio da je institucija koju on vodi bila upozorila o riziku od ovog fenomena još pre nekoliko godina, ali iako je ovo pitanje bilo pokrenuto sa zabrinutošću, vlasti nisu reagovale na vreme, kako lokalnom nivou, tako i u smislu prekogranične saradnje sa Srbijom i Grčkom. Kriza je – dodao je Ombudsman Makedonije –zatekle ove vlasti u iznenađenju.

G. Memeti je diskutovao i o drugim pitanjima, kao što je tretiranje osoba lišenih slobode po zatvorima ili o stanju psihičkih centara, centara za razvoj i itd. „Vrlo je teško identifikovati rizike koje nose sa sobom zloupotrebe, prema tome, najbolje je da se isti spreče“, rekao je g. Memeti, dodajući da kao zabrinutost ostaje i nekažnjivost policije. Još ima slučajeva zloupotrebe vlasti u upotrebi sredstva nasilja od strane policije ili drugih zvaničnika, – rekao je g. Memeti, i prema njemu, ovo pitanje ostaje izazov u radu Ombudsmana, jer nekažnjivost donosi ponavljanje takvih čina.

Ombudsmani Albanije, Kosova i Makedonije su se složili da se saradnja između ove tri institucije intenzivira u kontinuitetu sa ovakvim zajedničkim aktivnostima.

*Pozajmljeno sa veb stranice Ombudsmana Albanije.