Priština, 23. jun 2015.god. – Danas, je Ombudsman na zvaničnom sajtu objavio detaljnu analizu dveju nedavnih odluka Ustavnog suda o Slučaju KO22/15, u kojoj je Ombudsman po drugi put tražio stavljanje van snage Dekreta br. DKGJK-001-2014 Predsednice Republike Kosova o potvrđivanju nastavka mandata međunarodnim sudijama u Ustavnom sudu Republike Kosova (vidi ovde). O Slučaju KO22/15, Ustavni sud je doneo dve odluke: 1) Odluka o neisključenju predsednika Enver Hasani sa učešća u postupku slučaja; 2) Rešenje o neprihvatljivosti zahteva Ombudsmana da se stavi van snage Dekret Predsednice.

Analaza IO, koja je objavljena danas, predstavlja dugi niz obmana, stručnih, intelektualnih i etičkih nedostataka, u dve odluke Ustavnog suda, od kojih su, u ovom saopštenju, navedeni najozbiljniji neodstatci:

1. U čitavom Rešenju o neprihvatljivosti, dokazana je zabrinjavajuća tendencija suda da citira autoritete, koji ne samo da ne podržavaju tvrdnje suda, već izričito osporavaju ove tvrdnje. Na primer, Sud tvrdi da zahtev Ombudsmana, „ne spada u delokrugu [član 113, stav. 2 Ustava]. . . (Vidi Slučaj KO97/12, podnosilac zahteva: Ombudsman, presuda od 12. aprila 2013. godine) „, jer „podnosilac zahteva ne uspeva da utvrdi bilo kakvo kršenje ustavnih specifičnih odredaba koje se odnose na prava i osnovne slobode istog, ili nekog pojedinca, ili grupa pojedinaca „(Rešenje, stav 29 i 31). Međutim, Presuda samog Ustavnog suda u Slučaju KO97/12, koji citira Sud utvrđuje upravo suprotno: „Sud smatra da je jezik člana 113.2 Ustava jasan i nedvosmislen, što znači da ovlašćenje Ombudsmana da pokrene tužbe pred Ustavnim sudom nije ograničeno na  Poglavlju II Ustava [Prava i osnovne slobode]“ (Slučaj KO97/12, Presuda, stav 110, naglasak dodat). Ovde se postavlja samo jedno logično pitanje: Zar Sud nije pročitao svoju Presudu o slučaju KO97/12 pre nego što je citirao istu, ili je jednostavno smatrao da njeni čitaoci neće proveriti ovaj citat?

2. Zajedno sa glavnim zahtevom za stavljanje van snage Dekreta Predsednice o produžavanju mandata troje međunarodnih sudija u Slučaju KO22/15, Ombudsman je Ustavnom sudu dostavio i jedan zahtev za izuzeće predsednika suda, g. Enver Hasani od učešća u postupku konkretnog slučaja. Zahtev Ombudsmana je opravdan, čak je vrlo detaljno obrazložen.

Međutim , Sud je odlučio da u potpunosti zatvori oči, pretvarajući se da Ombudsman nije izneo nikakav argument, ili jedan jedini dokaz: „Sud ocenjuje da je zahtev podnosioca zahteva neopravdan, irelevantan i nije potkrepljen… Stoga, Sud odbacuje zahtev podnosioca“ (Slučaj br. KO22/15, Odluka, 17. april 2015. god. Zahtev za izuzeće predsednika Ustavnog suda Republike Kosova). Nažalost, za sud, obrazložen i argumentovan zahtev Ombudsmana, objavljen na ueb sajtu Institucije Ombudsmana, još istog dana kada je podnet (vidite ovde) i, samim tim, ne može se sakriti činjenica da, kada Sud pretenduje da je zahtev Ombudsmana bio neopravdan i neosnovan, Sud otvoreno laže.

3. Sud čuva svoju tradiciju prikrivanja službenih dokumenata. U stavu 7 Odluke za ne isključenje predsednika Hasani, tvrdi se da: „Dana 17. aprila 2015. godine, Sud je uzeo izjavu od predsednika Suda, u skladu sa pravilom 7.4 Poslovnika o radu“. Na osnovu Ustava Republike Kosovo, člana 132, stav. 3 (“Bilo koji drugi organ ili institucija, koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo je dužna da odgovori na zahteve Ombudsmana i da mu/joj predstavi sva dokumenta i informacije koje su od njega zatražena u saglasnosti sa zakonom”), Ombudsman je tražio pristup izjave predsednika Hasani. Međutim, sud je odbio ovaj zahtev, ocenjujući njegovu izjavu kao „poverljivu“.

Pozivajući se takođe na „poverljivost“ Ustavni sud je odbio da dostavi Ombudsmanu zahtev sudije Carolan za samo-isključenje iz postupka u Slučaju KO97/12. Odbijanje Ustavnog suda da da objavi izjavu predsednika Hasani pokazuje ponovo da je Sud spreman da prikriva zvanične dokaze u službi svojih interesa. Prikrivanje dokaza tokom zvaničnih postupaka, uključujući istrage u postupku pri Instituciji Ombudsmana, je kažnjivo delo prema Krivičnom zakoniku Republike Kosova, član 394 („Ometanje dokazivanja ili zvaničnog postupka“).

4. Štaviše, Sud je počinio ustavna i zakonska kršenja, trudeći se da ograniči ovlašćenja Ombudsmana za pokretanje pitanja u Ustavnom sudu. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa članom 113, stav 2 Ustava, koji jasno propisuje da je: “Ombudsman [je] ovlašćen da pokrene pitanje saglasnosti …, dekreta Predsednika… sa Ustavom;