Priština, dana 9. marta 2015. god. – Ombudsman obaveštava javnost da predsednica Republike Kosova, Atifete Jahjaga; specijalni predstavnik Evropske Unije, Samuel Zhbogar; i šef Misije EULEX-a, Gabriel Meucci, ometaju istrage koje vodi Institucija Ombudsmana, u vezi utvrđivanja sumnje o zakonskim i ustavnim povredama koje je počinio predsednik Ustavnog suda, g. Enver Hasani.

Prošle nedelje Ombudsman je obavestio širu javnost o istragama koje vodi isti o učešću tri međunarodnih sudija u Slučaju KO155/14, u kome je Ombudsman bio osporio Dekret predsednice Jahjaga za produženje mandata istim sudijama.[1] Osim ovih istraga, Institucija Ombudsmana takođe istražuje činjenicu da je predsednik Hasani učestvovao u postupku ovog slučaja, iako je isti imao bliske kontakte sa Evropskom Unijom i Misijom EULEX-a, kako bi obezbedio upravo to produženje mandata koje Ombudsman osporava. Ovi kontakti su potvrđeni internim memorandumom Misije EULEX, koji je objavljen u časopisu Priština Insight, kao i od samog predsednika Hasani, u emisiji Betimi për Drejtësi (Zakletva za pravdu). Uprkos jasnom očiglednom sukobu interesa, predsednik Hasani umesto da isključuje sebe iz postupka u Slučaju KO155/14, isti je imenovao sebe za člana Veća za razmatranje.

Na osnovu ovih činjenica, Ombudsman je uputio predsednici, Jahjaga, g. Zhbogar, i g. Meucci, ali i lično predsedniku Hasani, niz pitanja kako bi se upoznao sa prirodom, sadržajem, nivoom i trajanjem kontakata između predsednika i zvaničnicika Evropske unije i Misije EULEX. Osim toga, Ombudsman je zainteresovan da zna da li je predsednik imao kontakt, u bilo koje vreme, pre objavljivanja Rešenja Ustavnog suda, po predmetu KO155/14 sa predsednicom Jahjaga o produžavanju mandata troje međunarodnim sudijama. Predsednica Jahjaga je bila odgovorna stranka u osporavanju Ombudsmana, i bila je, kao i predsednik Hasani, stranka u diskusijama sa Evropskom unijom u vezi postupka za produženje mandata.

Kao i u svim slučajevima, Ombudsman je četiri odgovornim zvaničnicima dao sve mogućnosti, u skladu sa zakonom, da odgovore na njegova pitanja u redovnu međuinstiticionalnu komunikaciju. Predsednici Jahjaga i g. Žbogar, Ombudsman se obratio tri puta sa istim pitanjima. Ali svi odgovorni zvaničnici, ili su potpuno ignorisali pisma koja su dostavljena od strane Ombudsmana, ili su kategorično odbili da odgovore na njegova pitanja. Ovaj potpuni neuspeh saradnje, prema Zakonu o Ombudsmanu, „smatra se ometanjem rada Ombudsmana„.

U slučaju predsednika Hasani, i posebno predsednice Jahjaga, kategorično odbijanje da sarađuje sa Omnudsmanom predstavlja kršenje Ustava Ustava Republike Kosova, koji jasno definiše da:“Bilo koji drugi organ ili institucija, koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo je dužna da odgovori na zahteve Ombudsmana i da mu/joj predstavi sva dokumenta I informacije koje su od njega zatražena u saglasnosti sa zakonom”

Ombudsman primećuje da odbijanje predsednika Hasani da odgovori u ovom slučaju, sledi njegovo odbijanje da odgovori na pitanja za prikrivanje isključenja sudije Carolan iz postupka u Slučaju KO155/14. Za ovo izuzetno zanemarivanje ustavnih i pravnih normi nema mesta u institucijama Republike Kosovo, a još manje u sudu, čija je glavna uloga da sačuva osnovne vrednosti jednog demokratskog društva.

Ombudsman smatra da je podjednako uznemiravajuća i činjenica da predsednica Jahjaga odbija da odgovori ne samo na pitanja o kontaktima predsednika Hasani sa Evropskom unijom i Misijom EULEX-a, već i na pitanja o kontaktima koje je Kancelarija predsednica mogla imati sa predsednikom Hasani, ili tokom razgovora sa EU i EULEX-om, ili u bilo koje vreme, u vezi produženja mandata troje međunarodnim sudijama. Zbog ovog kategoričnog odbijanja postavlja se pitanje: šta ili ko primora predsednicu Jahjaga da krši Ustav, u cilju prikrivanja ključnih činjenica u ovim istragama?

Odbijanje predsednika Hasani i predsednice Jahjaga da sarađuju sa Ombudsmanom predstavlja narednu potvrdu uznemiravajuće realnosti u našoj zemlji: Što je viši status službenog lica u državnoj hijerarhiji Republike Kosova, toliko je niže poštovanje koje isti pokazuje prema Ustavu i zakonima na snazi. Ovo je uništavanje temelja vladavine prava.

——————

[1]I nakon “objašnjenja” Ustavnog suda mnoge činjenice ostaju još uvek nejasne, (vidi reagovanje Ombudmsana: http://www.ombudspersonkosovo.org/sq/lajme/REAGIM-I-AVOKATIT-TE-POPULLIT-1318 )