Priština, 3. mart 2015. god. – Danas je Ustavni sud izdao saopštenje za javnost u vezi izjave Ombudsmana o opravdanoj sumnji da su predsednik Enver Hasani i sudija izvestilac Arta Rama-Hajrizi, obmanuli javnost krijući činjenicu da je sudija Carolan isključio sebe u slučaju razmatranja i donošenja odluke ovog predmeta.

Ustavni sud pretenduje da „ne namerava da odstupa od vršenja svojih ustavnih zadataka, uprkos pritiscima i ucenama koje se istom čine.“

Ombudsman želi da obavesti javnost i da naglasi da, nakon ponovljenih zvaničnih zahteva za potpuno pojašnjenje ove situacije, predsednik Hasani i sudija Rama-Hajrizi odbili su da sarađuju sa Ombudsmanom i izađu sa svim činjenicama i dokazima u vezi ovog pitanja. Njihovo odbijanje da sarađuju sa Ombudsmanom predstavlja povredu člana 132. stav 3. Ustava, koji predviđa da: “Bilo koji drugi organ ili institucija, koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo je dužna da odgovori na zahteve Ombudsmana i da mu/joj predstavi sva dokumenta I informacije koje su od njega zatražena u saglasnosti sa zakonom.”

Pre nego što je upoznao javnost sa dokazima koje je imao, Ombudsman je pružio sudijama sve mogućnosti da razjasne ovo pitanje u redovnoj međuinstitucionalnoj komunikaciji. Međutim, Ustavni sud smatra da je važnije da polu-objašnjenjima i optužbama za ucenu oslobodi sebe krivice, nego da ispuni svoju ustavnu obavezu i odgovori na zahteve Ombudsmana. Ombudsman navodi da još nije dobio nikakav odgovor od predsednika Hasani, sudije Rama-Hajrizi, i dvoje međunarodnih sudija Almiro Rodrigues i Snežana Botušarova – Doicheva, uprkos uzastopnim pismima upućenim njima.

Ustavni sud u javnoj izjavi tvrdi da je: „jedan zahtev za izuzeće od diskusije podnet od strane sudije Robert Carolan, jedan dan pre isteka desetodnevnog roka, ali je dostavljen kancelariji predsednika Suda nakon objavljivanja odluke. Dakle, sudija nije sledio odgovarajući pravni put.“

Ovo pretendiranje Ustavnog suda realno ne objašnjava ništa, jer se zasniva na neistinu i mnoga pitanja ostavlja bez odgovora. Uzimajući dokaze koje imamo kao važeće, nije tačno da je zahtev sudije Carolan došao samo dan pre isteka desetodnevnog roka. U jednoj unutrašnjoj komunikaciji Ustavnog suda od 12. novembra 2014. god, koja je objavljena od strane Ombudsmana na ueb stranici IO, sudija Carolan je pisao dvojici zvaničnika Ustavnog suda, pozivajući se na pismo kojim je isti isključio sebe iz razmatranja i donošenja odluke u Slučaju KO155/14. Obzirom da je preporuka veća za razmatranje neprihvatljivosti predmeta poslata punom sastavu Suda, 4. novembra 2014. godine, to znači da je sudija Carolan tražio njegovo izuzeće, najmanje dva dana pre desetodnevnog roka, koji je trebao da istekne dana 14. novembra. Dakle, Ustavni sud umesto da razmotri zahtev sudije Carolan za izuzeće, isti je odlučio da objavi svoju odluku 13. novembra 2014. god. dan pre isteka desetodnevnog roka.

Stoga, Ombudsman smatra da, i posle javne izjave Ustavnog suda, niz pitanja ostaju nerazjašnjena:

(1) Osim dvoje zvaničnika, kojima je sudija Carolan poslao e-mail, dana 12. novembra 2014.god, ko je još u sudu, pre objavljivanja Rešenja, bio upoznat o zahtevu sudije Carolan za isključenje iz postupka u predmetu?

(2) Kome su još ova dva zvaničnika saopštili činjenicu da je sudija Carolan tražio njegovo isključenje?

(3) Zašto je samo dan nakon slanja e-maila sudije Carolan, dana 12. novembra, Ustavni sud odlučio da ubrza objavljivanje Rešenja, ne čekajući okončanje desetodnevnog roka?

(4) Zašto je bilo potrebno da sudija Carolan, dana 13. februara 2015.god. dođe i lično donese u Instituciji Ombudsmana svoje pismo koje datira od 2. februara 2015.god ?

Informisanje javnosti o dokazima od strane Ombudsmana, nakon zvaničnih zahteva da se razjasne dokazi kojima se dokazuje da je Sud obmanuo javnost, kako bi sakrio nedostatak kvoruma, ne zove se ucena. Ovo se u jednom zdravom demokratskom društvu zove polaganje računa.