Ombudsman Republike Kosova je, dana 13 novembra 2014 god. primio od Ustavnog suda Rešenje o neprihvatljivosti Zahteva u vezi Dekreta Predsednice Republike Kosova br. DKGJK -001– 2014, datuma 31 avgusta 2014 god. „o potvrđivanju nastavka mandata međunarodnim sudijama u Ustavnom sudu Republike Kosova“.

Ombudsman, na osnovu ustavnog definisanja, Rešenje Ustavnog suda smatra kao poslednju reč u pogledu pravne hijerarhije. Ali ta odluka nije i ne bi trebalo da bude konačna reč javne rasprave.

Ombudsman je pažljivo analizirao ovo Rešenje doneto od strane Ustavnog suda, istom pažnjom kojom je sastavljen zahtev u vezi navedenog slučaja. Detaljna analiza (u prilogu ove izjave) naglašava pravne praznine i skoro potpuni izostanak obrazloženja u ovom rešenju.

U značajnom smislu, najočigledniji primer nedostatka obrazloženja pojavljuje se u tvrdnji Suda, u Rešenju da je Dekret predsednice u skladu sa onim što se zahteva u sadržaju međunarodnog sporazuma (vidi Rešenje, stav 41). Ova tvrdnja Suda nije praćena nijednim argumentom, nijednim navođenjem specifičnih odredbi sporazuma, na koju tvrdi da se zasniva isto, kao i ne daje odgovor nijednom od argumenata koji su izneti od strane Ombudsmana o ovom pitanju.

Pitanje upućeno Ustavnim sudom putem zahteva koji je podnet od strane Ombudsmana, sastoji se upravo u tome da li je odstupanje Dekreta Predsednice od relevantnih ustavnih odredbi zapravo u skladu sa onim što se zahteva u sadržaju međunarodnog sporazuma. Ovu tačku, Ombudsman je osporio uz dugo i detaljno pravno objašnjenje u njegovom zahtevu. Činjenica da je sud odlučio da razmotri ključno pitanje jednog slučaja sa samo jednim kratkim stavom, bez obrazloženja, bez citiranja, i ne odgovarajući nijednom argumentu podnosioca zahteva o ovom pitanju, pokazuje uznemirujuće siromaštvo pravne izrade, i zanemarivanje standarda pravičnog i nepristrasnog suđenja.

U okviru pravne, intelektualne i institucionalne obaveze za  obrazloženje odluka, i Ustavni sud je povezan sa proverljivim standardima. Ova obaveza suda je u saglasnosti sa pravom podnosioca zahteva da izrazi svoje mišljenje u vezi pitanja. Ombudsman, kao podnosioc zahteva u ovom procesu, uživa  subjektivno pravo da zahteva od suda, ne samo da donese obrazloženu odluku, već i da se u obrazloženju odluke pridržava normativnom tekstu koji je ozakonjen na demokratski način. Naspram takvog Rešenja, Ombudsman ne samo da ima pravo, već i obavezu, da skrene pažnju javnosti i da pokrene javnu raspravu o lošoj pravnoj performansi najvišeg suda u zemlji, i o pitanju Dekreta Predsednice.