Poštovani g. Predsedniče Skupštine, Poštovani poslanici, Poštovani članovi Vladinog kabineta

Na osnovu člana 135, paragraf 1, Ustava Republike Kosovo i člana 27, paragraf 1 i 2, Zakona o Ombudsmanu, dostavljam vam deseti godišnji izveštaj Institucije Ombudsmana Republike Kosovo, koji obuhvata period od 1 januara – do 31 decembra 2010 godine.
Istovremeno, zahvaljujem vam na pružanju mogućnosti prezentacije godišnjeg izveštaja Ombudsmana, koja je međusobna ustavna obaveza Ombudsmana i Skupštine Republike Kosovo.
Osnovna ljudska prava i slobode u Republici Kosovo predstavljaju osnovu njenog pravnog poretka. Pravno ovaploćenje osnovnih ljudskih prava i sloboda i njihovo podizanje u ustavnu kategoriju, kao i pravna i tehnička funkcionalizacija institucija, kao garanta i zaštitnika ljudskih prava, nedvosmisljeno dokazuju ovo.
Republika Kosova nastavlja da se suočava sa dve protivurečnosti koje čine realnost koju vidimo i dodirujemo svi: veliki zahtevi i male mogućnosti! Iznalaženje političke ravnoteže, odnosno ravnoteže između zahteva i društvenih mogućnosti, upravo je cilj organizovanja i delovanja države.
Dva glavna izazova, najveća, koja nastavljaju da potresuju temelje političke ravnoteže u Republici Kosova, jesu pravna država,socijalna država i fizička sigurnost.
Mada je Republika Kosova sada već stvorila jednu tradiciju na angažovanju pravnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava i sloboda, od bilo kakvog aspekta i segmenta kršenja, njeni građani, koji su se u prošlosti suočavali sa najdivljim represivnim merama, pojedinačno i kolektivno, mada u drugim oblicima i ne sa onom brutalnošću fizičkog nasilja, i dan danas suočavaju se sa različitim kršenjima njihovih sloboda i prava.
Fokus misije Ombudsmana je zaštita ljudskih prava upravo kada su ova kršenja posledica aktivnih nezakonitih postupaka, ili nedovoljnosti angažovanja javnih institucija na sprovođenju zakona.
Prikaz zaštite, nadzora i promovisanja ljudskih prava i sloboda građana Republike Kosovo, preko delujućih pravnih mehanizama, sublimiran u utvrđenoj ustavnoj i pravnoj delatnošću, je godišnji izveštaj Ombudsmana, sada već deseti po redu, koji danas predstavljamo pred vama, poštovani poslanici.
Slučajevi kršenja ljudskih prava i sloboda, od strane javnih institucija u Republici Kosovo, niti tokom ovog izveštajnog perioda nisu rezultirali na nekom smanjenju broja koji treba navesti, onako kao što je ostala ista priroda kršenja tih prava. Dok, njihovo rešavanje nastavlja da bude komplikovano, često i nemoguće, zbog zanemarivanja zahteva i preporuka Ombudsmana, ili zbog oduživanja procedure na rešavanju problema.
Deseti godišnji izveštaj Ombudsmana, kao i raniji izveštaji, kao zvaničan dokument, prikazuje na najbližiji način realno stanje ljudskih prava i sloboda, odnosno neprijatnu stranu njihove realizacije. Ujedno, ovaj izveštaj sadrži i napore i angažovanja Ombudsmana na njihovoj zaštiti, nadzoru i promovisanju, s druge strane.
U Instituciji Ombudsmana, tokom 2010 godine, procedirano je 1233 slučajeva. Najveći broj njih su žalbe protiv pravosuđa, na svim nivoima. Žalbe se odnose na oduživanje sudskih procesa – kašnjenja pravde; nesprovođenja pravosnažnih odluka redovnih sudova – slabosti države na vladavini pravde, ili i zbog nepravednih odluka, sa elementima korupcije i falsifikovanja, što podrazumeva nepravdu od onih koji treba da sprovode pravičnost u zemlji! Sve se ovo može jasno i kratko imenovati: uskraćivanje pravde.
Dok, u severnom delu Mitrovice, kao i u opštinama Leposavić, Zubin Potok i Zvečane, niti ima niti se deli pravda i zakonitost. Republika Kosovo ne vrši vlast u ovom delu svoje teritorije, s toga i ne može biti odgovorna za ovaj deo. Mada, Ombudsmanu se obraćaju sa žalbama i građani ovih opština, preko kancelarije Institucije u ovom delu.
Jedan drugi veliki deo žalbi građana tiče se nesprovođenja pravosnažnih odluka nezavisnih državnih institucija od samih državnih institucija, ili i nezakonskih odluka državnih institucija.
Takođe, iz analize odluka i drugih sudskih akata , kao i drugih državnih institucija, koja se pružaju kao dokaz Ombudsmanu, uočavaju se nedostaci i propusti, kršenja i nepravde materijalne i proceduralne prirode. Dok, Ombudsman ne meša se u rad pravosuđa, ni u jednoj fazi odvijanja postupka, niti u donošenju odluka, niti u interpretaciji ili promeni sudskih odluka.
Jedna negativna pojava, koja nastavlja da pušta korenje u Republici Kosovo je gubitak poverenja u sprovođenju zakona.
U tom svetlu, gubitak poverenja u sprovođenju zakona stavlja Ombudsmana u poziciji prema kome se pogrešno postavljaju zahtevi za veće angažovanje na vladavini prava u zemlji. Zbog toga, i pritisak na Ombudsmana je u porastu i dolazi sa svih strana: od pojedinaca, politike, raznih interesnih grupa, građanskog društva i medija. Neko to čine iz velikih nevolja, neki to čine iz materijalnog interesa, ostali imaju političke ciljeve, neki želje da guraju napred njihov plan, dok neki žele prosto da imaju svoj uticaj nad Institucijom Ombudsmana. Skoro svi zaboravljaju, namerno ili nenamerno, da je Ombudsman nezavisna ustavna institucija, sa misijom i nadležnostima utvrđenim Ustavom i zakonom. Agenda, delovanje i odluke Ombudsmana su nezavisne i takve će ostati, sve dok Ustav i Zakon tako određuju.
Ombudsman ne deli pravdu, ali nastaviće da evidentira i ukaže na neregularna i nezakonska činjenja i nečinjenja javnih vlasti, upravo da bi odigrao ulogu koju ima na izgradnji jednog društva baziranog na načelu da niko nije iznad zakona.
Ako država gazi načela zakonske pravde, dirala je u neophodno poverenje za funkcioniranje jednog demokratskog društva. Zato, gubljenje poverenja u državu ruši stubove držače balansiranog funkcionisanja baziranog na pravdi za sve. Ovo ne treba da se desi. Pravičnost pred zakonom treba da obezbede i garantuju, u prvom redu, državni mehanizmi.
Poštovani poslanici,
Nezavisno od mnogbrojnih i različitih konfrontacija, nezavisno od zaostajanja i poteškoća, nezavisno od situacija, ponekad neprijatnih, u kojima su se našli, zbog osteljivosti slučajeva i stvaranja odnosa između građanina koji je smatrao da mu je kršeno svako zakonsko pravo i institucije koja je navodno izvršila kršenje, Ombudsman i njegovi saradnici postigli su da ispune njihovu osnovnu misiju, da sa još većim uspehom zaštite ljudska prava, povećavajući efikasnost njihovog rada.
U tom svetlu, tokom ovog izveštajnog perioda, u poređenju sa prošlim izveštajnim periodom, zabeležan je porast od preko 10 odsto rešenih slučajeva podnosilaca žalbi – znači pozitivno. Ovaj porast, osim kao rezultat efikasnosti, jeste i rezultat dokazanog kvaliteta u radu.
Načela, kriterijumi i glasni aspekti za izradu ovog izveštaja leže u obuhvatanju jednogodišnjeg rada Ombudsmana, uključujući sve njegove operativne veze i predstavljene prema jednoj logičnoj vezi baziranoj na ustavnoj misiji Ombudsmana: zaštita, nadzor i promovisanje ljudskih prava i sloboda.
Ombudsman, kao nadzornik ustavnog i zakonskog sprovođenja ljudskih prava i sloboda građana Republike Kosovo, on ujedno je i jedan rasvetljivač slučajeva kada se građanima osporava neko njihovo pravo, kao i ukorivač javnih institucija kada se one ponašaju ravnodušno na ustavnom i zakonskom sprovođenju njihovih ljudskih prava i sloboda.
Ovo je jedan od glavnih postulata koji obuhvata ovaj izveštaj, sa jednim sublimirajućim ciljem: realnim prikazivanjem stanja ljudskih prava i sloboda na Kosovu i pravce razvoja ovog stanja.

Gospodine Predsedniče,
Dame i gospodo poslanici,
Ostajući na vašem raspolaganju za neophodna razjašnjenja, hvala vam na pažnji.