Danas, 27. februara 2008. godine, Ombudsperson Institucija na Kosovu je objavila izveštaj o dužini sudskog postupka od strane Okružnog suda u slučaju Ismet Istogu, koji je bio u sporu sa Direkcijom za geodeziju, katastar i imovinu od 1995. godine, kada je proteran sa posla.
Nakon 1999. godine, žalilac je povratio svoje pređašnje radno mesto, međutim ponovo je isteran nakon jednog unutrašnjeg konkursa 2001. godine, na kojem je i on konkurisao, putem kojeg, pozicija je dodeljena ženi uz obrazloženje da se ženama mora dati prednost. Nakon žalbi koje je žalilac poslao upravi Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu, on se takođe obratio i Opštinskom sudu. 2002. godine, nakon žalbe koju je uložio, slučaj je prenet u Okružno tužilaštvo.
2005. godine, Okružni sud je oformio veće od tri sudija, koji su trebali da rade na slučaju žalioca. Istog dana, ovo veće je odlučilo da se slučaj vrati Opštinskom sudu pod osnovama da je Opštinski sud, u donošenju odluke, načinilo substancijalni prekršaj zakona o građanskom postupku. Okružni sud je primetio da tužba koju je uložio žalilac nije na jasan način naznačila da li žalilac traži od suda da poništi odluku iz 2001. godine ili traži da se poništi oglas. Prema, tome, Okružni sud je zatražio od Opštinskog suda da savetuje žalioca da precizira svoju žalbu. Nakon toga, Opštinski sud je doneo odluku u korist žalioca, međutim, žalbu protiv ove odluke, podnela je tužena strana i slučaj se i dalje nalazi na čekanju pred Okružnim sudom.
Na osnovu istrage u slučaju, Ombudsperson Institucija konstatuje da složenost slučaja nije razmotrena u žalbenom postupku imajući u vidu da tokom tog procesa , Okružni sud nije ušao u detaljno razmatranje slučaja već se fokusirao samo na formulisanje žalbe žalioca. Pri svemu tom, formalni aspekti pitanja ne izgledaju složeno.
Isto tako, informacije koje Ombudsperson ima na raspolaganju ne ukazuju na to da su žalilac ili tužena strana doprineli nekom kašnjenju u trajanju od tri i po godine pred Okružnim sudom.
Po pitanju ponašanja sudskih vlasti, Ombudsperson primečuje da na osnovu sudskih praksi Evropskog suda za ljudska prava, svi radni sporovi iziskuju posebnu pažnju od strane nadležnih sudova.
Iako se iz primljene korespondencije od predsednika Okružnog suda navodi da je uzrok odlaganju procesa nedovoljan broj sudija kao i veliki broj slučajeva, Ombudsperson navodi da je Evropski sud za ljudska prava potvrdio da prenatrpanost poslom nije dovoljan razlog koji bi opravdao kašnjenja u postupku, imajući u vidu da su javni organi vlasti obavezni da svoj pravni sistem organizuju na takav način da sudovi mogu efikasno raditi na žalbama.
Tokom primene gore navedenih principa u konkretnom pitanju, Ombudsperson podseća da je nakon 1999. godine, pravosudni sistem Kosova reorganizovan od strane UNMIK-a. Iako je ova reorganizacija trajala određeni vremenski period, Ombudsperson primećuje da sudovi na Kosovu nisu prestali da se žale o nedovoljnom broju sudija koji bi se bavili velikim brojem slučajeva koji su u stalnom porastu. Prema tome, ovaj problem se ne može smatrati kratkoročnim, imajući u vidu da nisu preduzete ni adekvatne akcije radi poboljšanja ovog stanja.
Ombudsperson je smatrao da je ovo pitanje bilo i još uvek jeste od posebne važnosti za žalioca jer je on i dalje zaintresovan za zaposlenje.
Zasnivajući se na gore navedenom, Ombudsperson zaključuje da je došlo do kršenja prava žalioca na redovan sudski proces unutar razumnog vremenskog perioda, garantovanog Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i prema tome preporučuje sudiji Okružnog suda u Prištini da preduzme hitne akcije kako bi doneo odluku bez daljeg kašnjenja imajuću u vidu da je slučaj aplikanta na čekanju već šest godina.
Osim toga, vršilac dužnosti Ombudspersona preporučuje Skupštini Kosova da bez daljeg kašnjenja započne raspravu sa svim nadležnim organima i institucijama Kosova o stvaranju pravnog instrumenta, koji bi sadržao efektivni pravni lek u smislu člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima a koji obezbeđuje pomoć u formi prestanka ili nadoknadu vezanu za žalbe o dužini postupaka u građanskim parnicama.
Vršilac dužnosti Ombudspersona preporučuje predsedniku KGJK da mora, bez daljeg kašnjenja potpomogne primeni i razmotri pripremu strategije radne grupe vezane za imovinska pitanja i inicira raspravu o sličnoj strategiji o razmatranju radnih sporova i svih građanskih parnica u cilju poboljšanja efikasnosti rada na slučajevima, da inicira raspravu o novim strategijama o imenovanju dovoljnog broja sudija i inicira raspravu o poboljšanju upravljanja slučajevima u svim sudovima na Kosovu.