Dana, 26 februar 2015.god. – Razlog današnje konferencije za štampu od strane Ombudsmana je obelodanjivanje činjenice da je Robert Carolan, sudija Ustavnog suda isključio sebe od učešća u postupku, u slučaju koji je pokrenut od strane IO, u vezi produženja mandata međunarodnim sudijama Ustavnog suda. Ovo nam je obznanjeno putem pisma, koje nam je dostavio lično sudija Carolan, dana 13. februara 2015. god.

U pismu, on potvrđuje, kategorički, da nije učestvovao u postupku ovog predmeta. Ovu činjenicu (isključenje sudije Carolan), Ustavni sud je krio u svom Rešenju o navedenom predmetu. Neučestvovanje sudije Carolan u postupku u predmetu, nije samo proceduralno pitanje, već osporava validnost Rešenja Suda. Bez učešća sudije Carolan, Sud nije imao potreban kvorum od sedam sudija da donese odluku u ovom predmetu, i samim tim, Rešenje Suda o neprihvatljivosti predmeta je sa pravnog aspeka nevažeće.

Uzimajući u obzir nevažnost Rešenja Suda, Ombudsman je danas dostavio Ustavnom sudu novi zahtev za stavljanje Dekreta Predsednice Jahjage o produženju mandata međunarodnim sudijama Ustavnog suda, van snage.

Zajedno sa ovim zahtevom Ustanom sudu je dostavjen i jedan drugi zahtev za isključenje Predsednika Enver Hasani iz učešća u postupku predmeta.

Interni memorandum Misije EULEX, objavljen u časopisu Priština Insight, dana 10. oktobra 2014. godine, potvrđuje da je predsednik Hasani konsultovan od strane EULEX-a, i dao svoju saglasnost da zaobiđe Skupštinu u produženju mandata tri međunarodnim sudijama. Takođe, u intervjuu koju je dao emisiju Betimi për Drejtësi (Zakletva za pravdu), dana 17. decembra 2014. god., lično predsednik Hasani priznao je da je bio u direktnoj komunikaciji sa predstavnicima Evropske Unije od oktobra 2013 godine, kako bi se osigurao nastavak mandata tri međunarodnim sudijama Ustavnog suda.

Uzimajući u obzir ove okolnosti, predsednik Hasani ne može biti nepristrasan u ovom slučaju, stoga IO je zvanično zatražila njegovo isključenje iz učešća u postupku ponovljenog zahteva.

S druge strane, otkrivanje isključivanja sudije Carolan, i propust da se pominje ova činjenica u Rešenju Ustavnog suda, stvara u najmanju ruku osnovanu sumnju da su dvojica sudija koji su potpisali ovo Rešenje – Predsednik Hasani i sudija izvestilac Arta Rama-Hajrizi – su obmanuli javnost krijući činjenicu da Sud nije imao neophodan kvorum za odlučivanje u ovom predmetu.

Postoji niz pitanja, na koja bi Ustavni sud trebao da odgovori:

• Zašto se učešće sudije Carolan ne pominje u Rešenju ?
• Zašto se ime sudije Carolan pojavljuje na prvoj stranici, kao deo sudskog veća koji je razmotrio ovaj predmet, dok lično prema njegovim rečima, on nije učestvovao u istom ?
• Da li su sebe isključili i ostale međunarodne sudije?
• Da li je sud nastojao da primora sudiju Carolan da učestvuje u postupku, uprkos njegovom samoisključivanju?

Ova pitanja smo dostavili i predsedniku Hasani, sudiji izvestilaca Arta Rama-Hajrizi i tri međunarodnim sudijama: Carolan, Rodrigues i Botusharova-Doicheva.

Osim sudije Carolan, kome se Ombudsman srdačno zahvaljuje na dosadašnjoj saradnji, ostale sudije su odbile da daju objašnjenje o ovoj situaciji, uprkos ustavnoj i pravnoj obavezi da sarađuju sa Ombudsmanom.

Činjenica da četiri sudije Ustavnog suda nemaju nijedan problem da prekrše upravo Ustav za koji su se zakleli da ga zaštite, pokazuje dovoljno o očajnom položaju pravosuđa Republike Kosova.

OI navodi da otkrivanjem činjenice da je sudija Carolan isključio sebe iz razmatranja našeg slučaja, sada se ovde više ne radi samo o ocenjivanju ustavnosti Dekreta Predsednice, već se suočavamo sa mogućnošću da su najmanje dvoje sudija Ustavnog suda, koji su potpisali Rešenje u ovom predmetu, obmanuli javnost, u jednoj zvaničnoj odluci Ustavnog suda.

Demokratsko društvo ne može da funkcioniše, čak ni minimalno, ako narod nema poverenja u iskrenost i osnovni integritet najviših zvaničnika ove države. Stoga, kada se suočavamo sa ozbiljnim dokazima da su sudije Ustavnog suda možda falsifikovali jednu zvaničnu odluku kako bi sakrili činjenicu da oni nemaju potreban kvorum za odlučivanje, onda je ovo, ukoliko se dokaže da je istina, udar na temelje naše demokratije.

Kako god da se razmišlja o ustavnosti ili protivustavnosti  Dekreta Predsednice, jedna stvar je jasna: ukoliko je predsednik Hasani i sudija Rama-Hajrizi, ili bilo koji drugi sudija prevario javnost u odluci Suda, onda čin ostavke je prvi i najmanji postupak koje treba uraditi. Kategorična tvrdnja sudije Carolan da „nije bio deo navedene odluke“ je, do danas, neosporni dokaz od strane bilo kog od Suda.

IO navodi da je sudijama Hasani i Rama-Hajrizi pružena mogućnost da se u potpunosti objasne, ali da su isti do sada to odbili. Uzimajući u obzir ovu činjenicu, ali i druge činjenice za koje je moguće da nismo upoznati, ali koje treba istražiti, IO smatra kao neophodno i obavezno institucionalno objašnjenje Ustavnog suda, kao i polaganje računa svih sudija pojedinačno, za građane zemlje i širu javnost.