Priština, 12. novembar 2026. – Ombudsman je objavio Izveštaj o stanju voda u Republici Kosovo, koji ističe ozbiljne izazove u zaštiti, upravljanju i korišćenju vodnih resursa, kao i kontinuirane nedostatke u sprovođenju relevantnih zakona i politika.

Izveštaj procenjuje stanje voda iz perspektive ljudskih prava, naglašavajući da pristup bezbednoj vodi i sanitaciji, kao i pravo na život u čistom, zdravom i održivom okruženju, zahtevaju kontinuirano i efikasno angažovanje odgovornih institucija.

Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Kosova, među najzagađenijim rekama u zemlji su Gračanka u Vragoli, Sitnica duž celog toka, Nerodime u Gerlici i Kačaniku, Drenica u Glogovcu i Vragoli, i luka Klina u Klini.

Glavni izvori zagađenja identifikovani su kao ispuštanje neprečišćene vode iz gradova, industrijske aktivnosti, poljoprivredna upotreba, odlaganje otpada u rečna korita i njihova hidromorfološka degradacija. Izveštaj takođe ističe značajnu degradaciju rečnih korita usled nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka, sa značajnim uticajem na vodene ekosisteme i okolno zemljište.

Jedna od glavnih zabrinutosti istaknutih u izveštaju je nedostatak institucionalnih kapaciteta, posebno na lokalnom nivou. Većini opština nedostaju službenici za zaštitu životne sredine i inspektori, dok većina nema lokalne planove za zaštitu životne sredine. Izveštaj takođe ističe nedostatke u međuinstitucionalnoj koordinaciji, profesionalnim kapacitetima, praćenju vodnih resursa i efikasnoj primeni zakona.

Kosovski hidrometeorološki zavod i dalje se suočava sa nedostatkom osoblja, potrebom za novom laboratorijskom opremom i proširenjem mreže za praćenje, posebno podzemnih voda. Biološki monitoring voda i praćenje prioritetnih zagađivača takođe ostaju oblasti koje zahtevaju dalji razvoj.

Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, tokom 2024. godine analizirano je 11.016 uzoraka vode, od kojih je 98,7% bilo u skladu sa utvrđenim parametarskim vrednostima. Dok je, tokom perioda januar-avgust 2025. godine, od 8.435 analiziranih uzoraka, 98,2% bilo u skladu sa relevantnim standardima.

Međutim, izveštaj takođe ističe izazove vezane za kvalitet vode za piće, uključujući fenomen mangana u jezeru Badok, koji je tokom 2024. i 2025. godine prešao utvrđene vrednosti.

Izveštaj se takođe bavi rizikom od poplava, naglašavajući potrebu za dugoročnim planiranjem, ulaganjima u vodnu infrastrukturu, sistematskim održavanjem vodotoka i efikasnim funkcionisanjem mehanizama ranog upozoravanja. Zaštita reka od nekontrolisanih intervencija, degradacije rečnog korita i zagađenja zahteva kontinuiranu koordinaciju između centralnih i lokalnih institucija, kao i efikasno učešće javnosti u donošenju odluka.

Ombudsman prava ocenjuje da problemi identifikovani u sektoru voda nisu novi, već su o njima tokom godina prijavljivali javne institucije, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva i sam Ombudsman prava.

Uprkos postojanju zakonskih propisa i strateških dokumenata, sprovođenje mera je napredovalo nedovoljnim tempom, dok mnogi problemi i dalje ostaju nerešeni.

U tom kontekstu, Ombudsman prava ističe da više nema potrebe za dodatnom analizom o postojanju problema, već za konkretnim, hitnim i koordinisanim akcijama nadležnih organa, nudeći i preporuke nadležnim organima.