Priština, 15 Oktobar 2026 –  Institucija Ombudsmana Republike Kosovo, u vezi sa javnim saopštenjem Specijalizovanih komora Kosova od 13. oktobra 2026. godine, pod nazivom „Deklaracija Specijalizovanih komora Kosova: Poziv Ombudsmana Kosova na okrugli sto“, smatra da je potrebno da razjasni svoj stav u vezi sa ustavnim i zakonskim mandatom za zaštitu i unapređenje osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Ombudsman naglašava da je saopštenje Specijalizovanih komora objavljeno istog dana kada su dobili zvanični odgovor Ombudsmana, upućen predsednici Specijalizovanih komora, gospođi Ekaterini Trendafilovoj, u kojem su izneti pravni argumenti u vezi sa mandatom i nadležnostima Institucije Ombudsmana.

Radi transparentnosti i fer informisanja javnosti, Institucija ombudsmana pojašnjava da je u zvaničnom pismu od 13. oktobra 2026. godine, upućenom predsedniku Specijalizovanih veća, u kojem su razrađeni stavovi i pravni argumenti Institucije u vezi sa ovim pitanjem, podsetila Specijalizovana veća, između ostalog, da:

Institucija ombudsmana Republike Kosovo osnovana je Ustavom i ima opšti mandat za zaštitu i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Vršenje ovog mandata mora se proceniti u skladu sa Ustavom i međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima, koji su sastavni deo ustavnog poretka Republike Kosovo.

U tom kontekstu, smatra da isključiva odgovornost dodeljena Instituciji ombudsmana u Hagu na osnovu relevantnog ustavnog i zakonskog okvira sama po sebi ne podrazumeva isključenje nadležnosti Institucije ombudsmana Republike Kosovo da se bavi zaštitom ljudskih prava u pitanjima koja se odnose na Specijalizovana veća. Po mojoj proceni, takvo tumačenje bi pomešalo dva različita pravna koncepta: „isključiva odgovornost“ i „isključiva nadležnost“.

Isključivu odgovornost treba shvatiti, pre svega, kao posebnu institucionalnu obavezu određene Institucije Ombudsmana da ispuni funkciju koja joj je dodeljena i da deluje kao primarni i neophodni institucionalni mehanizam kad god okolnosti određenog slučaja zahtevaju intervenciju. Ovo je obaveza delovanja, a ne pravo da se spreči delovanje drugih institucija. Ovaj koncept definiše odgovornost koju određena Institucija mora da preuzme; međutim, u odsustvu jasnog ustavnog osnova, koncept ne predviđa da su sve ostale institucije sa mandatom za zaštitu ljudskih prava, na osnovu Ustava, isključene iz vršenja svojih odgovarajućih funkcija.

Isključiva odgovornost i isključiva nadležnost predstavljaju dva različita pravna koncepta, koji se ne mogu koristiti kao sinonimi. Prvi podrazumeva posebnu obavezu nametnutu instituciji da garantuje ispunjenje određene funkcije, dok drugi podrazumeva zakonsko ovlašćenje za delovanje isključujući druge institucije. Postojanje isključive odgovornosti ne može se, samo po sebi, smatrati dokazom postojanja isključive nadležnosti. Shodno tome, svaka tvrdnja da ustavni ili zakonski okvir isključuje nadležnost Institucije narodnog zaštitnika Republike Kosovo mora se argumentovati pozivanjem na relevantne ustavne odredbe i njihovo ispravno tumačenje, a ne oslanjati se isključivo na upotrebu termina „isključiva odgovornost“.

Ova razlika je posebno značajna u okolnostima ovog slučaja. Koliko ja razumem, Kancelarija ombudsmana u Hagu do danas nije u praksi vršila svoju funkciju praćenja kako bi odgovorila na zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima lica koja su predmet sudskih postupaka pred Specijalizovanim komorama. Ova okolnost postavlja legitimno pitanje u vezi sa praktičnim ispunjenjem odgovornosti dodeljene ovom mehanizmu. Bilo bi teško opravdati tumačenje prema kojem bi postojanje određene kancelarije, bez efikasnog vršenja njenog mandata, samo po sebi sprečilo drugu instituciju osnovanu Ustavom da vrši praćenje ljudskih prava u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Dalje je pojašnjeno da položaj ombudsmana ne znači da mandat Institucije ombudsmana Republike Kosovo automatski preovladava nad ili zamenjuje specifične odgovornosti dodeljene Kancelariji ombudsmana u Hagu.

Stav Ombudsmana je da postojanje Kancelarije Ombudsmana u Hagu samo po sebi ne gasi mandat Institucije Ombudsmana Republike Kosovo. Uključivanje više institucija u zaštitu ljudskih prava doprinosi očuvanju evropskih vrednosti i garanciji pluralizma kao osnovnog principa demokratskog društva. Shodno tome, Institucija Ombudsmana Republike Kosovo održava svoj opšti ustavni mandat da štiti i unapređuje ljudska prava u vezi sa vršenjem javne vlasti, u okviru ustavnog i pravnog poretka Republike Kosovo.

Dalje, podsetio je da je od 2021. godine Institucija Ombudsmana Republike Kosovo kontinuirano izražavala zabrinutost kod Specijalizovanih komora Kosova, uključujući i putem naknadne zvanične prepiske, na koju nije dat odgovor. Kontinuirani nedostatak odgovora izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu transparentnosti i stvara percepciju da informacije mogu biti namerno zadržavane. U tom kontekstu, treba naglasiti da je izražavanje zabrinutosti i izdavanje preporuka od strane Ombudsmana u skladu sa njegovim zakonskim mandatom, kako je definisano Zakonom br. 05/L-019 o Ombudsmanu, koji takođe uključuje izdavanje opštih preporuka u vezi sa funkcionisanjem pravosudnog sistema.

Takve preporuke imaju za cilj jačanje institucionalnih praksi i povećanje poverenja javnosti u sprovođenje pravde, bez potkopavanja nezavisnosti sudstva. Nezavisnost sudstva ne može služiti kao opravdanje za nedostatak transparentnosti ili institucionalne odgovornosti. Izražavanje legitimnih zabrinutosti i izdavanje opštih preporuka usmerenih na poboljšanje funkcionisanja pravosudnog sistema ne treba tumačiti kao mešanje u nezavisnost sudstva.

Ovu reakciju pratimo sa velikim interesovanjem, jer javne reakcije kritikovanjem i ograničavanjem mandata ustavnog organa kao što je Ombudsman i zauzimanjem proizvoljnih i neopravdanih stavova predstavljaju radnju koja krši ulogu i težinu nezavisne ustavne institucije i pokazuje tendenciju da manifestuje odbacivanje demokratske kontrole, konstruktivne kritike i javne debate.

S poštovanjem,

Naim Ćelaj

Narodni zastupnik

Republike Kosovo