Priština, 7. septembar 2026. – Ovim mišljenjem, Ombudsman izražava svoj stav u vezi sa potrebom preispitivanja dodatka za rizik za sudije Posebnog odeljenja, procenjujući tretman ovog dodatka i u odnosu na uporedive funkcije u okviru krivičnopravnog sistema.

U tom smislu, Mišljenje ima za cilj da doprinese promociji uravnoteženijeg i koherentnijeg pristupa finansijskom tretmanu funkcija koje nose uporedivu odgovornost, rizik i složenost, u skladu sa ustavnim principima jednakosti pred zakonom, pravne sigurnosti i nezavisnosti pravosuđa.

Ombudsman naglašava da princip „rad jednake vrednosti, jednaka plata“, poznat kako u radnom pravu, tako i u pravnoj i ustavnoj praksi, zahteva da se funkcije koje nose uporedivu društvenu i profesionalnu odgovornost i vrednost tretiraju jednako u finansijskom smislu. Istorijski gledano, zakonodavstvo na Kosovu je sledilo ovaj pristup, tretirajući pozicije sudija i tužilaca na ekvivalentnim nivoima kao ekvivalentne u smislu osnovne plate i funkcionalne kategorizacije.

Ombudsman procenjuje da, iako se funkcije sudije i tužioca razlikuju po prirodi, nadležnostima i institucionalnom položaju, postoje važni elementi koji omogućavaju njihovo poređenje u svrhu procene finansijskog tretmana. Tužioci Specijalnog tužilaštva obavljaju funkciju istrage i krivičnog gonjenja, dok sudije Specijalnog odeljenja obavljaju funkciju donošenja sudskih odluka, garantujući uredan razvoj procesa i donoseći konačne i obavezujuće odluke o slučajevima koje razmatraju.

U ovim okolnostima, Ombudsman smatra da kontinuirana razlika u naknadama između sudija Specijalnog odeljenja i tužilaca Specijalnog tužilaštva, u odsustvu dovoljno jasnog objektivnog i proporcionalnog opravdanja, možda ne deluje u potpunosti u skladu sa standardom nezavisnosti sudstva zagarantovanim članom 102 Ustava Republike Kosovo. Takva razlika, po svom intenzitetu i kontinuitetu, može se odraziti i na percepciju finansijske sigurnosti, motivacije i institucionalnog položaja sudija Specijalnog odeljenja, kao i potencijalno uticati na ukupnu koherentnost pravosudnog sistema.

Konačno, Ombudsman naglašava da, iako postoje razlike u statusu i institucionalnoj organizaciji između Specijalnog odeljenja i Specijalnog tužilaštva, ove razlike treba proceniti zajedno sa prirodom, odgovornošću, složenošću i rizičnošću odgovarajućih funkcija. Svrha ovog mišljenja nije da krši ili smanjuje finansijska prava bilo koje funkcionalne kategorije, već da ispita tretman dodatka sudija Specijalnog odeljenja i mogućnost harmonizovanijeg pristupa u njegovom određivanju, u skladu sa ustavnim i zakonskim principima.

U tom smislu, ispitivanje mogućnosti usklađivanja ovog dodatka sa finansijskim tretmanom uporedivih funkcija, uzimajući u obzir i institucionalne razlike i odgovornost sudija u donošenju odluka, može doprineti rešavanju postojećih razlika i jačanju koherentnosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema u celini.