Priština, 20. februar 2026. – Institucija Ombudsmana Kosova organizovala je okrugli sto pod nazivom „Uticaj Ombudsmana na unapređenje zaštite prava zajednica na Kosovu“, u saradnji sa Centrom za zastupanje demokratske kulture (ACDC). Aktivnost je okupila predstavnike državnih institucija, organizacija civilnog društva, međunarodnih partnera i predstavnike zajednica kako bi razgovarali o napretku, izazovima i daljim koracima u obezbeđivanju efikasne zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu.

Cilj događaja bio je da predstavi rad i uticaj Institucije Ombudsmana u rešavanju pitanja prava zajednica, istakne institucionalne napore u primeni sveobuhvatnog ustavnog i zakonskog okvira Kosova o pravima manjina, kao i da identifikuje konkretne korake za rešavanje preostalih izazova. Takođe je naglašeno rastuće poverenje koje nevećinske zajednice ukazuju Instituciji Ombudsmana kao ključnom zaštitniku svojih prava.

Otvarajući diskusiju, Ombudsman Naim Ćelaj istakao je da Ustav Kosova pruža snažne garancije za zaštitu prava zajednica, posebno kroz Poglavlje III, koje predstavlja jedan od najnaprednijih pravnih okvira za zaštitu manjina u regionu. On je naglasio da Institucija Ombudsmana ima centralnu ulogu u podršci doslednoj primeni ovih garancija, razmatranju pritužbi i pružanju pomoći institucijama u unapređenju politika i praksi koje jačaju inkluziju i jednakost.

Tokom protekle godine, Institucija Ombudsmana primila je 331 pritužbu od pripadnika nevećinskih zajednica, uključujući 207 od pripadnika srpske zajednice. Ove pritužbe odražavaju ne samo izazove sa kojima se zajednice suočavaju, već i rastuće poverenje nevećinskih građana u Ombudsmana kao efikasnu i nepristrasnu instituciju za zaštitu njihovih prava. Pritužbe su se odnosile na pitanja kao što su primena jezičkih prava, pristup mogućnostima zapošljavanja, pristup ličnoj dokumentaciji i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. Ostali slučajevi ticali su se registracije građanskog stanja, prijave prebivališta i zahteva za privremene lične karte. Pitanja u vezi sa imovinom i dalje predstavljaju izazov, posebno zbog dugotrajnih sudskih postupaka.

Ombudsman je istakao nekoliko važnih intervencija preduzetih tokom 2025. godine sa ciljem unapređenja institucionalne prakse i obezbeđivanja zaštite prava građana.

Nakon brojnih pritužbi roditelja u vezi sa obustavom isplate dečijeg dodatka, Institucija je uputila preporuke Ministarstvu finansija, rada i transfera, zaključivši da dodatni zahtevi za verifikaciju nisu bili jasno definisani niti javno saopšteni. Ombudsman je preporučio veću transparentnost procedura, donošenje pojedinačnih upravnih odluka i retroaktivnu isplatu obustavljenih davanja.

Drugo pitanje odnosilo se na snabdevanje udžbenicima za učenike koji pohađaju nastavu na turskom i bosanskom jeziku. Nakon angažovanja Ombudsmana, nadležni iz Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija pojasnili su da su preduzeti koraci za smanjenje cena udžbenika i obezbeđivanje njihove dostupnosti.

Pored toga, Ombudsman je objavio izveštaj po službenoj dužnosti u vezi sa poštovanjem jezičkih prava u bankarskim uslugama. Izveštaj je identifikovao nedostatke u dostupnosti usluga i dokumentacije na srpskom jeziku i preporučio da Centralna banka Republike Kosovo uspostavi jasnije smernice i mehanizme nadzora kako bi se obezbedio jednak pristup uslugama na oba službena jezika.

Institucija je takođe izdala preporuke u vezi sa poštovanjem principa dobre uprave u postupcima zapošljavanja i primenom zakonom utvrđene kvote za zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica u javnim institucijama.

Pritužbe pristigle od romske, aškalijske i egipćanske zajednice ukazale su na dodatne izazove u vezi sa imovinskim pitanjima, pristupom dokumentaciji, priznavanjem romskog jezika na opštinskom nivou, radnim pravima i pristupom dostojanstvenim zdravstvenim uslugama.

Učesnici su prepoznali napredak ostvaren u uspostavljanju snažnog pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu prava manjina na Kosovu, naglašavajući da su potrebni kontinuirani napori kako bi se obezbedila njegova dosledna primena u praksi. Okrugli sto je takođe pokazao ključnu ulogu Institucije Ombudsmana u jačanju poverenja među nevećinskim zajednicama, koje se sve više oslanjaju na nju kao nepristrasan mehanizam za rešavanje svojih pitanja.

Šefica Kancelarije Saveta Evrope na Kosovu, gđa Meri En Henesi, istakla je da je Kosovo uspostavilo čvrst pravni okvir za zaštitu manjinskih zajednica. Ona je navela da je rastuće poverenje manjina u javne institucije ojačano kroz proaktivne aktivnosti i nadzor Institucije Ombudsmana. Istovremeno, priznala je da se pripadnici romske, aškalijske i egipćanske zajednice i dalje suočavaju sa izazovima, uključujući trajni anticiganizam, te naglasila da napori za potpuno ostvarivanje jezičkih prava na maternjem jeziku ostaju trajni prioritet.

Gospodin Žerom Bužu, šef Kancelarije UNMIK-a za ljudska prava i predstavnik Visokog komesara za ljudska prava, naglasio je ključnu ulogu civilnog društva u zaštiti ljudskih prava i podršci zajednicama. On je takođe istakao da se situacija nevećinskih zajednica pažljivo prati, jer su u nekim slučajevima ove zajednice nesrazmerno pogođene, posebno u oblastima slobode kretanja i pristupa zapošljavanju.

Ministar za zajednice i povratak, gospodin Nenad Rašić, pozdravio je održavanje okruglog stola i pohvalio rad Institucije Ombudsmana u identifikovanju društvenih izazova i pružanju podrške vladinim institucijama u njihovom rešavanju. On je istakao posvećenost državnih vlasti rešavanju ovih izazova, uključujući predlaganje izmena Zakona o pravima zajednica radi obezbeđivanja veće zastupljenosti manjina u javnoj administraciji.

Predstavnici nevladinih organizacija ukazali su na nekoliko pitanja koja zahtevaju dalju pažnju, uključujući potpunu primenu preporuka i odgovornost donosilaca politika, sa posebnim osvrtom na jezička prava. Razmatran je i mehanizam za verifikaciju etničke pripadnosti u postupcima zapošljavanja.

Predstavnik turske zajednice izrazio je zabrinutost u vezi sa priznavanjem diploma i ispita za studente koji se vraćaju iz Turske. Dodatno su razmatrana pitanja nelegalne gradnje i zagađenja životne sredine u Gračanici, kao i izazovi sa kojima se suočavaju žene iz srpske zajednice prilikom pribavljanja lične dokumentacije.

Zaključci okruglog stola uključuju:

• Kosovo je uspostavilo čvrst ustavni i zakonski okvir za zaštitu prava zajednica, pružajući snažnu osnovu za inkluziju i jednakost, ali su potrebni kontinuirani napori za njegovu punu praktičnu primenu na institucionalnom i lokalnom nivou.

• Jezička prava ostaju prioritet, uz potrebu daljeg jačanja prevodilačkih usluga, institucionalnih kapaciteta i pune primene zakonodavstva o upotrebi službenih jezika.

• Povećanje broja pritužbi nevećinskih zajednica odražava i rastuće poverenje u Instituciju Ombudsmana i potrebu za unapređenjem ostvarivanja prava zajednica od strane javnih vlasti.

• Zapošljavanje i zastupljenost zajednica i dalje zahtevaju pažnju, uključujući obezbeđivanje poštovanja kvote od 10% i unapređenje prikupljanja podataka za romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu.

• Primena preporuka OIK-a i NVO-a je na niskom nivou, dok je izostanak parlamentarne rasprave o godišnjim izveštajima OIK-a negativno uticao na institucionalnu odgovornost.

• Proaktivan i blagovremen institucionalni pristup preporukama Ombudsmana je od suštinskog značaja, uključujući pažljivo razmatranje i preduzimanje konkretnih mera za njihovu primenu.

• Saradnja između državnih institucija, civilnog društva i međunarodnih organizacija smatra se ključnom za identifikovanje inkluzivnih rešenja, jačanje dijaloga i unapređenje zaštite prava zajednica.