Priština, 30 decembar 2025.god.

Gđa. Ekaterina Trendafilova, Predsednica

Specijalizovane komore Kosova

Holandija

Poštovana gđo. Trendafilova,

Dozvolite mi da Vam se zahvalim na kontinuiranoj saradnji između naših institucija. To činim potpuno svestan da se ova saradnja odvija u izazovnom kontekstu, i ne uvek u uslovima potpunog međusobnog razumevanja. Ipak cenim našu stalnu komunikaciju kao dokaz zajedničke posvećenosti angažovanju, transparentnosti i institucionalnom dijalogu

Obraćam Vam se da iznesem svoje početne i principijelne zabrinutosti u vezi sa kompatibilnošću postupaka pred Specijalizovanim komorama sa osnovnim pravima zagarantovanim Ustavom Republike Kosovo, relevantnim međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima i, kada je to primenjivo, jurisprudencijom Evropskog suda za ljudska prava, koja predstavlja unutrašnji izvor prava u skladu sa članom 53. Ustava. Ovo pismo je namerno ograničeno u delokrugu i bavi se načelnim pitanjima, ne pružajući detaljne ili iscrpne procene, što moja Kancelarija nastavlja da radi odvojeno.

Prvo, moram ponovo naglasiti svoj preliminarni zaključak da Specijalizovane komore ne podležu nikakvom nadzornom mehanizmu ili odgovornosti od strane domaćih institucija Republike Kosovo. U ovom kontekstu, važno je naglasiti da postupci razvijeni pred Specijalizovanim komorama pokazuju izražene nedostatke u poštovanju osnovnih prava, posebno prava na pravično suđenje. Ovi nedostaci su evidentni u nekoliko dimenzija.

Konkretno, moja Kancelarija je uočila da se čini da su obe grupe optuženih lica po sastavu monoetničke. Ova okolnost, zajedno sa načinom na koji je do sada vršena jurisdicija, izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu jednakosti pred zakonom i percepcije nepristrasne pravde. Posebno je zabrinjavajuće što se čini da je jurisdicija primenjena gotovo isključivo na monoetnički način, bez ikakvog dovoljnog objašnjenja lokalnom ili međunarodnom javnom mnjenju u pogledu činjeničnog, pravnog i jurisdikcionog osnova koji opravdava takvu selekciju.

Ova situacija postaje još više iznenađujuća kada uzmemo u obzir da finansiranje Specijalizovanih komora potiče od Zajedničke akcije Saveta Evropske unije, institucije koja je, na osnovu osnivačkih ugovora i jurisprudencije Suda pravde Evropske unije, dužna da daje prioritet zaštiti osnovnih prava, uključujući i u okviru svoje spoljno delovanje.

Također želim da skrenem pažnju na neke osnovne proceduralne nedostatke uočene u vođenju postupka pred Komorama. Sa preko dvadeset godina profesionalnog iskustva kao branioca, kažem da je krajnje neobično i duboko zabrinjavajuće videti da sud odbija gotovo sve procesne i dokazne zahteve koje je iznela odbrana. Takav dosledan model izaziva legitimne zabrinutosti u vezi sa proceduralnim disbalansom i potencijalnom predrasudom, što bi moglo ozbiljno da naruši kredibilitet sudskog postupka i da dovede u pitanje nepristrasno postupanje prema optuženima.

Jednako je zabrinjavajući i način na koji su neki od dokaza primljeni. Ilustracije radi, spominjem dva primera. Prvo, primetio sam prihvatanje zvaničnih dokumenata za koje se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, koje tvrde vršenje jurisdikcije nad teritorijom Kosova nakon juna 1999. godine. Ovaj period se poklapa sa uspostavljanjem privremene međunarodne uprave koju je ovlastio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom kojeg je rad srpskih pravosudnih institucija na Kosovu bio protivzakonit prema međunarodnom pravu, što je jasno definisano i u odluke Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara. Shodno tome, prihvatanje ovih dokumenata izaziva ozbiljnu zabrinutost kako u pogledu njihove zakonitosti (uključujući i po međunarodnom javnom pravu, a ne samo po Ustavu), tako i u pogledu njihove pouzdanosti dokaza.

Drugo, uočio sam da se široko oslanjanje na materijale predstavljene kao „objavljene knjige“ koji se bave situacijom na Kosovu. Po mojoj proceni, ove publikacije imaju nizak prag kredibiliteta i ne treba ih prihvatiti kao pouzdane izvore dokaza u sudskim postupcima. Tretiranje istih kao dokazne materijaleje u suprotnosti sa standardima neutralnosti i integriteta dokaza.

Konačno, želim da ponovo naglasim svoju duboku zabrinutost u vezi s načinom na koji Komore tretiraju pritvor. Kontinuirana praksa držanja svih optuženih u produženom i neprekidnom pritvoru, bez smislenog razmatranja alternativnih mera, nedosljedna kako sa važećim pravnim okvirom tako i sa konsolidovanim standardima proizašlim iz jurisprudencije međunarodnih i domaćih sudova.

Proceni rizika od bekstva kao ujednačeno „visoko“, kako se podnosi od strane Tužilaštva i usvaja od strane Komora, nedostaje ubedljivo obrazloženje, posebno imajući u vidu da su se svi optuženi predali i da nema verodostojnih dokaza koji ukazuju na rizik od interferisanja kod svedoka (uzimajući u obzir takođe značajno prisustvo misije EULEX-a na Kosovu). Osim toga, monitoring komunikacija i porodičnih poseta, ograničavanje porodičnih i druga ograničenja povezana sa produženim pritvorom izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa kršenjem osnovnih prava. Teško mi je da nađem bilo kakvu usklađenost između tako oštrog pritvorskog režima pritvora sa principima koji regulišu lišavanje slobode prema standardima međunarodnog krivičnog pravosuđa.

Ovo zapažanje je predstavljeno u duhu institucionalne odgovornosti i konstruktivnog angažmana. Sa moje tačke gledišta, on je u potpunosti u skladu sa principom međusobne podrške i ima za cilj da dopuni, a ne duplira napore koje je preduzeo Ombudsman Vaše institucije. Stoga, tražim da se ovo pismo shvati kao monitoring inicijativa koja teži zaštitu osnovnih prava, koja predstavljaju osnovne i nepokorne garancije prema Ustavu Republike Kosovo.

Moja kancelarija ostaje posvećena daljem ispitivanju ovih pitanja sveobuhvatno, principijelno i objektivno. Mi izražavamo naše kontinuirano poverenje da će Sud da obezbedi puno poštovanje standarda ljudskih prava i da će da garantuje pouzdano pravo na pravično i nepristrasno suđenje.

Iskreno,

Naim Qelaj

Ombudsman

Republika Kosova