Priština, 6. februar 2024. – Za organizovanim stolom, Ombudsman g. Naim Ćelaj je predstavio izveštaj sa preporukama „Jezik u javnom diskursu u vezi sa obavezama države u garantovanju slobode izražavanja i sprečavanju govora mržnje“ uz učešće predstavnika medija, civilnog društva i predstavnika javnih institucija.

U svom uvodnom izlaganju, Ombudsman g. Naim Ćelaj je rekao da je sloboda izražavanja važna u demokratskom društvu i da se to pravo mora ostvarivati u skladu sa drugim pravima.

„Ovo uključuje obavezu države da preduzme mere protiv jezika koji podstiče mržnju prema određenim pojedincima ili grupama, na osnovu rasne i rasne diskriminacije, diskriminacije po osnovu pola, homofobije, transfobije, ksenofobije, kao i svih oblika koje u osnovi imaju diskriminaciju a ne. tolerancije“, rekao je g. Hajde.

On je dodao da se povećava govor mržnje zasnovan na diskriminaciji žena, LGBTIQ+ osoba i drugih ranjivih grupa, posebno na društvenim mrežama.

„Ovo je stvorilo potrebu za praćenjem, sprečavanjem i borbom protiv ovog jezika u svim njegovim oblicima. Ovim izveštajem želeli smo da raspravljamo o pitanju koje igra važnu ulogu u životu svakog građanina, u pravima svakog građanina“, rekao je on.

1. Tankut Soikan, zamenik šefa kancelarije Saveta Evrope, naglasio je da govor mržnje šteti društvima, on podriva društvenu koheziju suprotstavljajući pojedince i grupe jedni drugima.

„Ovo je posebno začarani krug, gde najugroženije grupe u društvu najviše pate od mržnje i stigmatizacije“, rekao je g. Soikan.

O nalazima izveštaja raspravljalo se u dva odvojena panela. U prvom panelu, na temu „Neprimeren jezik u javnom diskursu“, poslanica u Skupštini Kosova gđa. Eliza Hodža, g. Leonard Kercuki, autor emisije „Presing“, gđa. Milica Stojanović iz NVO „Pravo na pravo“ i g. Artan Muhadžeri, sociolog.

Na drugom panelu, na temu „Uloga lokalnih institucija u zaštiti slobode izražavanja i poštovanju njenih granica“, učestvovali su: g. Albert Zogaj, predsednik Sudskog saveta Kosova, g. Jeton Mehmeti, predsednik Nezavisne komisije za medije, gđa. Remzie Shahini Hokhaj, predavač na katedri za novinarstvo i Imer Mushkolaj, izvršni direktor Saveta štampe Kosova.

Učesnici panela su istakli da se izveštaj objavljuje u vreme kada je jezik koji se koristi u javnosti krhak, posebno na društvenim mrežama. Panelisti su istakli potrebu da se učini više da se izbegne govor mržnje, uvrede i klevete, da se očuva privatnost i da se vodi računa o javnom prostoru kako se on ne bi zloupotrebio.

Izveštaj je zasnovan na monitoringu, istraživanju i analizi podataka prikupljenih sa skupštinskih sednica, televizijskih debata i komentara na društvenim mrežama, za period od 2020. do 2022. godine.

Iz monitoringa 9 skupštinskih sednica Skupštine Republike Kosova i analize 33.000 reči proizilazi da:

• nema direktnog govora mržnje. Međutim, u istupima pojedinih poslanika je uočena indirektno upotreba govora mržnje;
• oblik izražavanja, koji se može definisati kao blagi govor mržnje, pojavljuje se više puta, izražen u obliku uvrede, ili etiketiranja političkih protivnika, kao što su: „lopov„, „kriminalac„, „nasilnik„, kao i česta upotreba reči: „krađa„, „korupcija„, „zločin„, „ucena„, koje se mogu posmatrati kao izrazi koji su uključeni u širu definiciju govora mržnje, jer narušavanje ugleda ciljane osobe ili grupe ljudi može da prouzrokuje mržnju prema njima;
• iako su osetljiva politička pitanja bila u središtu nekoliko skupštinskih sednica, a posebno sednice o „Pitanju Severa“ (4 oktobar 2021.), u stenogramima analiziranih sednica nema ni traga uvreda ili etničkih stereotipa.

Na sednici od 16. marta 2022. godine, negativne izjave prema LGBTI osobama su nastavljene i izražene od strane nekoliko poslanika, koji su mogli ne samo da se otvoreno zalažu za „prirodnu porodicu“ i „očuvanje vrste“ i „tradicije“, već i verbaliziraju sadržaj predrasuda prema istospolnim parovima.

Prema nekim poslanicima, Projekat Građanskog zakonika bi ugrozio „javni moral“ i uveo bi „seksualnu nezasitost„, „moralnu degeneraciju„, „bolest“, „izopačenost„, ponašanja „suprotna ljudskoj prirodi„, „povredivost svetosti porodica” itd.

Ovaj jezik je izazvao veliki broj komentara komentatora na društvenim mrežama, sa komentarima koji sadrže govor mržnje, pogrdni jezik i uvrede za LGBTI osobe.

Iz istraživanja i monitoring 23 televiuijskih debata, sprovedene u tri televizijske emisije, 17 emisija na Fejsbuku, emitovanih uživo i 6 televizijskih emisija, emitovanih na YouTube-u, uključujući i televizijsku emisiju na srpskom jeziku, utvrđeno je:

• kada je jezik u televizijskim debatama oštar, mogućnost govora mržnje od komentatora je mnogo veća;
• od 12.581 analiziranog komentara, rezultira da je svaki sedmi komentar sadržavao govor mržnje i da je u 77,3% slučajeva, komentari su uzrokovani neprimerenim diskursom u televizijskim emisijama;
• u ovim komentarima glavne kategorije govora mržnje su: političko uverenje (27%), ograničena sposobnost (14%), nehumane metafore (13%) i etnička pripadnost (8%);
• seksualna orijentacija je bila meta govora mržnje u 7% od ukupnog broja. Versko uverenje se rangira kao kategorija sa najmanjom količinom govora mržnje, manje od 1%;
• U pogledu pola, 86% komentara govora mržnje je od muškaraca, dok je 9,3% od žena.

Iz monitoringa i analize jezika na platformama društvenih medija, analizom komentara sa Facebook stranica četiri online medija, Izveštaj konstatuje da:

• govor mržnje se izuzetno retko pojavljuje u objavljivanju vesti;
• govor mržnje se provocira ne samo temom o kojoj se raspravlja, već i komentarima čitalaca na početku debate;
• od 43.511 analiziranih komentara, utvrđeno je da 1 od 15 komentara sadrži govor mržnje;
• u komentarima na portalima, nehumane metafore, politička uverenja, ograničena sposobnost i seksualnost su najčešće kategorije meta govora mržnje;
• izveštaj konstatuje da je nakon sednice od 16. marta 2022. godine došlo do drastičnog povećanja broja komentara sa govorom mržnje;
• u onlajn medijima na albanskom jeziku 7% komentara je ocenjeno kao govor mržnje, zbog nacionalne pripadnosti, dok su u onlajn medijima na srpskom jeziku takvi komentari izraženi u 21%.

Izveštaj je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, kroz projekat „Borba protiv diskriminacije i mržnje”, koji je deo zajedničkog programa „Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku”.

Citajte izvestaj ovde -> https://shorturl.at/uELU8